Svetski okeani postavili su novi temperaturni rekord ove nedelje, što je izazvalo zabrinutost zbog negativnih efekata na klimu planete, morski život i priobalne zajednice.
Temperatura površine okeana porasla je u petak na 20,96 stepeni Celzijusa, prema podacima klimatske opservatorije Evropske unije.
Prethodni rekord iznosio je 20,95 stepeni Celzijusa u martu 2016, rekla je portparolka službe EU za klimatske promene Kopernikus za AFP.
Testirani uzorci su isključili polarne regione.
Okeani su apsorbovali 90 odsto viška toplote proizvedene ljudskom aktivnošću od početka industrijskog doba, prema naučnicima.
Ovaj višak toplote nastavlja da se akumulira dok gasovi staklene bašte — uglavnom od sagorevanja nafte, gasa i uglja — nastavljaju da se akumuliraju u Zemljinoj atmosferi.
Na globalnom nivou, prosečna temperatura okeana redovno nadmašuje sezonske toplotne rekorde od aprila.
„Okeanski toplotni talas predstavlja neposrednu pretnju nekom morskom životu“, rekao je Pirs Forster iz Međunarodnog centra za klimu na Univerzitetu u Lidsu.
„Već vidimo izbeljivanje korala na Floridi kao direktan rezultat i očekujem da će se pojaviti još uticaja.“
Predviđa se da će pregrevanje okeana imati i druge efekte na morski biljni i životinjski svet, uključujući migraciju određenih vrsta i širenje invazivnih vrsta.
Ovo bi moglo ugroziti riblje fondove i time potkopati sigurnost hrane u određenim delovima sveta.
Topliji okeani su takođe manje sposobni da apsorbuju ugljen-dioksid (CO 2 ), čime se pojačava začarani krug globalnog zagrevanja.
A verovatno će doći i do viših temperatura, pošto je fenomen El Ninjo, koji ima tendenciju zagrevanja vode, tek počeo.
Naučnici očekuju da će se najgori efekti sadašnjeg El Ninja osetiti krajem 2023. i nastaviti u narednim godinama.
„Iako svakako postoje kratkoročni faktori, glavni dugoročni uzrok je bez sumnje nakupljanje gasova staklene bašte u atmosferi uzrokovano ljudskim aktivnostima, prvenstveno sagorevanjem fosilnih goriva“, rekao je Rovan Sutton, direktor klimatskih istraživanja. na Univerzitetu u Redingu.
Najnoviji podaci prate niz rekordnih vrednosti širom sveta.
U ponedeljak su kod obale Floride zabeležene temperature od 38,3 C — vruće kao u đakuziju — što bi moglo da bude svetski rekord za merenje tačke ako se cifra potvrdi.
Prošle nedelje, površinske vode severnog Atlantika porasle su na rekordno visoku prosečnu temperaturu od 24,9 stepeni Celzijusa, prema privremenim podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).
Severni Atlantik obično dostiže najvišu temperaturu tek u septembru.
Od marta, meseca kada severni Atlantik počinje da se zagreva posle zime, temperature su bile više nego prethodnih godina, a jaz sa prethodnim rekordima nastavlja da se povećava poslednjih nedelja.
Region je postao ključna tačka za posmatranje zagrevanja svetskih okeana.
Ranije u julu, Sredozemno more je oborilo svoj dnevni toplotni rekord, sa srednjom temperaturom od 28,71C, prema vodećem španskom centru za pomorska istraživanja.
Morski toplotni talasi postali su dvostruko češći od 1982. godine, prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2019.
Do 2100. godine one bi mogle biti 10 puta intenzivnije nego što su bile na početku 20. veka ako se ne smanje emisije zagađujućih materija.
Očekuje se da će upotreba uglja, nafte i gasa biti u centru debata na predstojećim pregovorima Ujedinjenih nacija o klimi, nazvanim COP28, koji bi trebalo da se održe krajem godine u Dubaiju.
