Poslednjih dana raste ozbiljna tenzija u odnosima Varšave i Kijeva.
Mnogi ljudi, posebno u Ukrajini, ovo povezuju sa aktivnom predizbornom kampanjom koja je de facto već počela u Poljskoj.
Izbori koji će se održati na jesen ne mogu a da ne utiču na odluku, ali bi bilo pogrešno uzroke ove tenzije suziti isključivo na izbornu kampanju.
O uzrocima nesporazuma među zemljama – u članku Marije Zolkine, istraživača Londonske škole ekonomije, Ne samo izbori, ne samo žito. Kako Ukrajina i Poljska mogu da izbegnu krizu velikih razmera u odnosima.
I pored toga što problemi i nesporazumi u odnosima dve prestonice već neko vreme rastu, javni deo ovog zaoštravanja, vidljivog u društvu, pokrenula je izjava predstavnika administracije predsednika Poljske Marćina. Przidacz, o potrebi „veće zahvalnosti“ Ukrajinaca za pomoć iz njegove zemlje.
Ove reči su pokrenule razmenu oštrih izjava i postupaka, što je brzo dovelo do skoro krize u bilateralnim odnosima.
Međutim, o motivaciji Varšave i Kijeva i o tome koliko su akcije obe strane bile adekvatne, trebalo bi detaljnije razgovarati.
Pre svega, Pšidačeva izjava o „nedostatku zahvalnosti” nije bila uopštena, već je imala jasan kontekst: ovim rečima je okarakterisao stare izjave i demarše ukrajinske strane, koja je pokušavala da utiče na poljsku vladu i da je ubedi da ne uvesti novu zabranu ukrajinskog izvoza žitarica.
Varšava je u julu neočekivano najavila da će ponovo uvesti jednostranu zabranu poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine od 15. septembra, ako je Evropska komisija ne produži. To je, zajedno sa strahom od novog „domino efekta“, bio primarni izvor iritiranih izjava iz Kijeva, na koje je potom odgovorio Pšidač.
Poljska uopšte, a posebno poljska diplomatija, uvek posvećuju posebnu pažnju gestovima i simbolici. I stiče se utisak da Ukrajina to nije uzela u obzir.
Da li je poziv poljskog ambasadora u ukrajinskom MIP-u bio srazmeran Pšidačevoj izjavi? A takođe i 1. avgusta – jednog od ključnih datuma za Poljake – Dana sećanja na Varšavski ustanak 1944. godine, kada su širom Poljske održane masovne manifestacije u čast sećanja na žrtve.
Teško je preceniti značaj i simboliku istorijskih događaja za Poljake. Ali, nažalost, ovo nije prvi presedan kada je vreme delovanja Kijeva, blago rečeno, nesrećno.
Kao rezultat toga, i u Ukrajini i u Poljskoj, ovi diplomatski koraci izazvali su priličnu pometnju.
Dok je ukrajinska strana ogorčena politizacijom pitanja žita u Poljskoj (u Ukrajini se spor oko žita vezuje upravo za aktivnu predizbornu kampanju u Poljskoj), poljska strana takođe ima pitanja u vezi sa postupcima Kijeva.
Da, Poljska je izuzetno osetljiva na bilo kakve manifestacije spoljnog političkog pritiska. A ako Ukrajina vidi Poljsku kao svog strateškog partnera, to se mora uzeti u obzir u javnoj komunikaciji.
Poljska strahuje da Ukrajina umesto da gradi jake regionalne saveze zasnovane na zajedničkim bezbednosnim izazovima, kladi se na velike sile „starog Zapada” – kao što je to bilo 2014-2022, uključujući i normandijski format.
Uzimajući u obzir najnovije trendove, autorka ovih redova morala je nezvanično da čuje zabrinutost svojih poljskih kolega: kažu da predsednik Ukrajine, s jedne strane, dobija političke dividende od sveobuhvatne pomoći i posredovanja Poljske, ali u globalnom pitanja postepeno odlaze ka starim savezima.
Stoga postoji potreba za aktivnijom koordinacijom i uravnoteženijim dijalogom između zemalja.
Pravovremeni sistematski rad na istinskom strateškom savezu pomogao bi da se izravnaju čak i trenutni nesporazumi.
Više detalja i objašnjenja možete pronaći u članku Marije Zolkine Ne samo izbori, ne samo žito. Kako Ukrajina i Poljska mogu da izbegnu krizu velikih razmera u odnosima.
