Istraživanje na Medicinskom koledžu Državnog univerziteta u Floridi identifikovalo je potencijalnu jeftinu metodu za predviđanje da li je osoba u opasnosti od razvoja demencije.
Analizirajući podatke od skoro 13.000 ispitanika koji su učestvovali u studiji o dugotrajnom starenju, istraživači su otkrili da je ocena pamćenja kognitivno zdrave osobe od strane anketara uspešno predvidela verovatnoću razvoja demencije u periodu od 15 godina. Njihovi nalazi biće objavljeni u Journal of Alchajmerove bolesti.
„Naši nalazi pokazuju da su anketari bili u stanju da otkriju nedostatke u pamćenju učesnika koji su predviđali veći rizik od razvoja demencije tokom vremena“, rekla je autorka istraživanja Angelina Sutin, profesorka bihejvioralnih nauka i socijalne medicine. „Ocene pamćenja anketara bile su posebno važne za učesnike koji su bili među najboljima na objektivnim testovima pamćenja.
Rezultati pokazuju da bi ocene performansi pamćenja osobe od strane anketara mogle biti vredna alternativa ili dodatak drugim metodama detekcije, kao što su samoizveštavanje ili kognitivno testiranje.
Sutinov tim je analizirao 15 godina podataka koji su uključivali skoro 13.000 ljudi bez kognitivnih oštećenja na početku koji su učestvovali u studiji zdravlja i penzionisanja Univerziteta u Mičigenu, ili HRS, i čije je pamćenje ocenio njihov anketar. Longitudinalna studija ispituje reprezentativni uzorak odraslih starijih od 50 godina o njihovom zdravlju, finansijskoj situaciji i blagostanju svake dve godine koliko god žele da ostanu u studiji.
Uzorak Sutina uključivao je učesnike koji su intervjuisani 2006. godine i koji su tokom prvog intervjua postigli rezultate u okviru normalnog opsega kognitivnih funkcija i imali su najmanje jednu naknadnu procenu kognicije između 2008–2020.
Anketari su bili obučeni istraživači asistenti koji su radili za HRS koji su vodili intervjue u trajanju od 2–3 sata i ocjenjivali stavku: „Koliko je ispitanik imao poteškoća da zapamti stvari o kojima ste (ga/nju) pitali?“ od 1 (bez poteškoća) do 5 (uopšte ne može).
Memorija koju su ocenili anketari uneta je kao prediktor incidentne demencije tokom 15-godišnjeg perioda praćenja. Otkrili su da je svako povećanje lošeg pamćenja za 1 poen kako ga je anketar ocenilo (na skali od 1 do 5) povezano sa 40% povećanjem rizika od razvoja demencije u nekom trenutku tokom perioda praćenja. Ova povezanost je bila očigledna čak i nakon što se uzmu u obzir potencijalni faktori koji utiču na to kao što su depresija i slab sluh. Da li je intervju bio licem u lice ili preko telefona nije uticalo na rezultate.
Primetno je da je asocijacija bila još jača među učesnicima sa najboljim performansama objektivnog pamćenja (sećanje mnogo reči sa dugačke liste reči) i subjektivnim pamćenjem (koliko dobro neko percipira svoje pamćenje). I objektivno i subjektivno pamćenje su bile korisne u otkrivanju kognitivnih deficita koji prethode dijagnozi demencije.
Od posebnog interesa, rekao je Sutin, je da su rezultati bili konzistentni čak i među učesnicima koji su postigli rezultat u gornjem kvartilu memorijske funkcije na početku. Takav učinak na objektivnom testu pamćenja obično sugeriše da osoba ima dobru kognitivnu funkciju i da nije u opasnosti od oštećenja.
„Ova jednostavna ocena anketara predviđa ko će razviti demenciju, posebno kada tradicionalne mere memorijske funkcije ne otkrivaju nužno deficite pamćenja“, rekao je Sutin. „A povezanost je slična po godinama, polu, rasi, etničkoj pripadnosti i obrazovanju, što sugeriše da može biti u velikoj meri predvidljiva za sve populacije. Sve u svemu, verujemo da ovi nalazi pokazuju da je pamćenje ocenjeno od strane anketara bilo dobar marker buduće demencije među najkognitivnijim zdrav.“
Sutin je rekao da nalazi podržavaju sve veći broj dokaza o važnosti subjektivnih ocena pamćenja i proširuju vezu na posmatrače koji nisu nužno dobro upoznati sa metom. Kliničari se uglavnom oslanjaju na članove porodice u prikupljanju informacija o kognitivnim funkcijama. Ova studija pokazuje da intervju sa strancem takođe može pružiti vredne informacije o budućem kognitivnom zdravlju.
Na osnovu nalaza, jednostavna ocena anketara ima dugoročnu moć da predvidi ko može razviti demenciju i može biti korisna za kliničare u obezbeđivanju efikasnog lečenja.
