Većina Amerikanaca podržava NASA-u, ali ne misle da bi trebalo da daje prioritet slanju ljudi u svemir

Većina Amerikanaca podržava NASA-u, ali ne misle da bi trebalo da daje prioritet slanju ljudi u svemir

Većina Amerikanaca (69%) veruje da je neophodno da Sjedinjene Države i dalje budu svetski lider u svemiru. Ali samo deo te grupe veruje da NASA treba da daje prioritet slanju ljudi na Mesec, prema novom izveštaju koji je objavio istraživački centar Pev. Studija je anketirala preko 10.000 odraslih Amerikanaca o njihovim stavovima prema NASA-i i njihovim očekivanjima od svemirske industrije u narednih nekoliko decenija.

Kao naučnici koji proučavaju međunarodne odnose u svemiru i istoriju svemirskog programa, zainteresovani smo da razumemo kako Amerikanci gledaju na svemirske aktivnosti i kako njihove perspektive mogu uticati na budućnost američkog i globalnog svemirskog razvoja.

Najvidljiviji napor Sjedinjenih Država da održe svetsko liderstvo u svemiru je verovatno njihov program Artemis za sletanje ljudi na Mesec do kraja 2024. SAD su naglasile međunarodnu saradnju, dovodeći Evropu, Japan i Kanadu kao partnere u programu.

S obzirom da Kina i Rusija preduzimaju paralelne napore da slete ljude na Mesec, mnogi vide i konkurentski element u ovim planovima.

Jedna od najupečatljivijih karakteristika nedavne ankete je koliko ona liči na ranija ispitivanja javnog mnjenja, posebno ona sprovedena 2018. Popularnost NASA-e je decenijama ostala konstantno visoka, često sa rejtingom naklonosti između 60% i 70%, što je daleko više od mnogih drugih saveznih agencija. Ali specifični prioriteti američkog svemirskog programa često su bili u suprotnosti sa javnim mnjenjem.

Dok je 65 odsto Amerikanaca reklo u novom istraživanju Pev-a da je neophodno da NASA nastavi da bude uključena u istraživanje svemira, samo 12 odsto je reklo da bi slanje ljudskih astronauta na Mesec trebalo da bude NASA-in glavni prioritet. Iako je donekle u suprotnosti sa nacionalnom svemirskom agendom, ova procena nije nova. Čak i tokom 1960-ih, kada je NASA preduzela projekat Apolo, Amerikanci su rešavanje problema na Zemlji – kao što su zagađenje, siromaštvo i nacionalno ulepšavanje – rangirali iznad sletanja ljudi na Mesec.

Većina Amerikanaca tokom većine 1960-ih odgovarala je u istraživanjima javnog mnjenja da program Apolo nije vredan svog visokog budžeta. Međutim, vremenom je popularnost programa Apolo porasla.

Između 1989. i 1995., ankete su otkrile da javnost misli da bi američki svemirski program trebalo da se fokusira na robotske svemirske letelice, a ne na misije sa posadom. Ova pozicija je počela da se menja sredinom 1990-ih spajanjem spejs šatla sa ruskom svemirskom stanicom i nekoliko blokbaster filmova sa svemirskom tematikom.

Uprkos umerenoj podršci javnosti, ljudski svemirski letovi dosledno dobijaju veći deo finansiranja civilnog svemira SAD, što sugeriše da se javno mnjenje i nacionalna svemirska agenda razlikuju. Najnoviji rezultati ankete podvlače kako je kombinacija obrazloženja — uključujući napredak nauke, nacionalni status, geopolitiku, ekonomske interese i nacionalnu bezbednost — umesto samo javnog mnjenja oblikovala nacionalne svemirske prioritete tokom vremena.

Pored toga, nedavna anketa je istraživala očekivanja ljudi od svemirske industrije. Otkriveno je da 60% ljudi veruje da NASA-in glavni prioritet treba da nadgleda asteroide koji bi mogli da udare Zemlju. NASA ima nacionalnu odgovornost za ovaj posao – koji se naziva planetarna odbrana – ali kancelarija dobija manje od 1% NASA-inog budžeta, ili 138 miliona dolara od 25,4 milijarde dolara u 2023.

Čak i sa relativno skromnim budžetom, kancelarija je postigla značajan napredak. Ovo je uključivalo i dvostruki test preusmeravanja asteroida — prvi svetski eksperiment planetarne odbrane. DART se namerno srušio na asteroid u septembru 2022. da bi razumeo kako će udar promeniti orbitu asteroida. Rezultati testa mogli bi da pomognu naučnicima da shvate kako da odbiju asteroide koji prete Zemlji.

Privatna aktivnost u svemiru seže u šezdesete godine prošlog veka, sa stvaranjem komercijalnih komunikacionih satelitskih kompanija i porastom velikih odbrambenih izvođača. Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da talas kompanija koji je započeo 2000-ih označava važnu promenu.

Dok su se ranije kompanije često u velikoj meri oslanjale na vladu u postavljanju zahteva i finansiranju projekata, ove kompanije iz „novog prostora“ postavljaju sopstvene prioritete i često vide vladu kao samo jednog od mnogih kupaca.

Ove kompanije donose nove mogućnosti na tržište. Na primer, Planet svakodnevno prikuplja slike Zemlje, Umbra koristi radar za snimanje slika noću i kroz oblake, Astroscale demonstrira sposobnost uklanjanja krhotina iz svemira, a Astrobotic razvija komercijalni sletanje na mesec.

Mnogi Amerikanci pozitivno gledaju na privatne aktivnosti u svemiru, ali veliki deo još nije formirao mišljenje. Dok je 48 odsto ispitanih Amerikanaca reklo da privatne kompanije rade dobar posao u izgradnji raketa i svemirskih letelica koje su bezbedne i pouzdane, još 39 odsto nije sigurno. Slično, 47% Amerikanaca je reklo da privatne kompanije daju važan doprinos istraživanju svemira, ali još 40% nije sigurno.

Kompanije poput SpaceKs, Blue Origin i Virgin Galactic počinju da vode turiste u svemir. Raditi to na bezbedan i održiv način biće od suštinskog značaja za buduću percepciju ove industrije. Prioriteti uključuju pažljivo dizajniranje bezbednosnih sistema i procedura i sprovođenje pažljive analize svih anomolija koje se javljaju tokom leta.

Sve u svemu, Amerikanci su optimistični u pogledu budućnosti svemirskih aktivnosti. Anketa je pokazala da 55 odsto Amerikanaca očekuje da će ljudi rutinski putovati u svemir kao turisti u narednih 50 godina.

Značajan deo Amerikanaca (44%) vidi više militarističku budućnost svemira. Oni veruju da će se SAD definitivno ili verovatno boriti protiv drugih nacija u svemiru negde u narednih 50 godina. Ratovanje bi moglo uključivati uništavanje ili onesposobljavanje strateških satelita SAD ili drugih nacija.

Po nekim definicijama sukob u svemiru se već dogodio. Na početku rata u Ukrajini, Rusija je izvršila sajber napad na satelitsku mrežu ViaSat koju koristi ukrajinska vojska. Rusija takođe redovno ometa GPS signale u Ukrajini. Međutim, nijedna nacija nikada nije fizički napala satelit druge nacije u svemiru.

Ne postoji zabrana antisatelitskog oružja, ali je u decembru 2022. 155 zemalja usvojilo rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se poziva na zaustavljanje jedne vrste antisatelitskog testiranja. Pored toga, otvorena radna grupa Ujedinjenih nacija za smanjenje svemirskih pretnji sastaje se od 2022. kako bi pomogla u izbegavanju sukoba u svemiru.

Amerikanci su takođe zabrinuti zbog svemirskog otpada — 69% misli da će definitivno ili verovatno postojati veliki problem sa krhotinama u svemiru do 2073. Svemirski otpad može uključivati neispravne satelite, odbačena tela raketa ili delove satelita koji su rezultat slučajnih sudara ili anti-satelita testovi.

Ima razloga za zabrinutost. Broj objekata u svemiru je naglo rastao, sa nešto više od 1.000 u 2013. na 6.718 satelita danas. Mnoge zemlje su najavile planove za nove velike konstelacije satelita, a neki stručnjaci predviđaju da bi do 2030. moglo biti 60.000 satelita u orbiti.

Trenutno Sjedinjene Države održavaju najnapredniji sistem za praćenje svemirskih objekata. Ona deli informacije i upozorenja o koliziji sa satelitskim operaterima širom sveta, ali ne postoje pravila koja zahtevaju od tih operatera da preduzmu akciju. Kako se svemirski saobraćaj povećava, ovaj ad hoc sistem će morati da se promeni.

Sjedinjene Države razvijaju novi sistem koordinacije saobraćaja za svemir koji će poboljšati razmenu podataka i koordinaciju sa komercijalnim i međunarodnim partnerima. Zemlje rade u okviru Ujedinjenih nacija na razvoju i primeni smernica za dugoročnu održivost aktivnosti u svemiru.

Ipak, SAD će morati da koordinišu sa zemljama širom sveta kako bi osigurale da satelitska tehnologija ne nadmašuje bezbednost i da organizacijama poput NASA-e daju mogućnost da nastave da vode aktivnosti u svemiru.