Kompjuteri i veštačka inteligencija (AI) postaju sve važniji u svetu umetnosti. Umetnička dela generisana veštačkom inteligencijom donose milione na aukciji, a umetnici rutinski koriste algoritme za kreiranje estetskog sadržaja.
Sada je tim istraživača sa Univerziteta u Beču sproveo eksperimente koji pokazuju da, suprotno popularnoj intuiciji, ljudi percipiraju emocije i namere kada gledaju umetnost, čak i kada znaju da je delo generisano kompjuterom. Studija je objavljena u časopisu Computer in Human Behavior.
U novoj studiji, tim sa Univerziteta u Beču, u saradnji sa Univerzitetom Humbolt u Berlinu, na čelu sa Terezom Demer, istražio je da li ljudi emocionalno reaguju na umetnost za koju veruju da je generisana kompjuterom ili opažaju nameru u njoj.
Istraživači su učesnicima predstavili apstraktne crno-bele umetničke radove, objašnjavajući da su umetnička dela ili nasumično generisana računarom ili ih je namerno kreirala osoba da bi izazvala emocije.
„Za slike generisane kompjuterom, izbegavali smo korišćenje veštačke inteligencije ili algoritma koji se samouče obučen na slikama koje su generisali ljudi, ali smo umesto toga izabrali da koristimo veoma jednostavan algoritam. Cilj ovog pristupa je bio da proizvedemo slike koje su potpuno nezavisne od ljudi. vršili uticaje, težeći što većoj slobodi od ljudskih pristrasnosti“, objašnjava Demer.
Pre gledanja svakog umetničkog dela, učesnicima je rečeno da li ga je navodno kreirao računar ili osoba; ova informacija je bila tačna u polovini slučajeva. Učesnici su zatim zamoljeni da ocene umetnička dela na osnovu nekoliko dimenzija. Pored toga, od njih je zatraženo da navedu emocije koje su lično doživeli dok su gledali umetnička dela, emocije za koje su verovali da su umetnička dela namenjena da izazovu kod gledalaca i emocije, ako ih ima, za koje su verovali da su umetnici osećali dok su stvarali umetnička dela.
Rezultati su pokazali da učesnici skoro uvek doživljavaju neku emociju i percipiraju određeni nivo namere.
Studija na taj način pruža nove empirijske dokaze da ljudi mogu formirati emocionalne veze sa kompjuterski generisanom umetnošću. Dakle, suprotno uobičajenim pretpostavkama, čini se da ljudi opažaju emocije i namere čak i kada znaju da je nešto stvorio kompjuter. Međutim, prijavili su jače emocije i pozitivnije ocenili umetničko delo ako ga je zaista stvorila osoba – čak i kada su dobili pogrešnu informaciju da je umetnost generisana kompjuterom.
Dakle, rezultati takođe pokazuju da suptilna, ali značajna razlika u emocionalnom uticaju ostaje između ljudske i veštačke umetnosti. Ovo bi moglo da ukaže na specifične karakteristike u umetnosti koju je napravio čovek, koje opažaju gledaoci.
Sve u svemu, rezultati postavljaju nova pitanja za interakciju čoveka i računara i rastuću ulogu AI kao kreativnog entiteta u umetnosti, dizajnu i zabavi. Kako ljudi reaguju na složenija umetnička dela stvorena od strane veštačke inteligencije i koje su karakteristike po kojima ljudi mogu da razlikuju kompjutersku i ljudski generisanu umetnost, ako ih ima? Potrebne su dalje studije da bi se razumeo složeni odnos između ljudi i mašina u ovoj oblasti.
