Predlog Evropske komisije da ublaži trenutna ograničenja na genetski modifikovane useve razbesneo je lidera EU u organskoj poljoprivredi Austriju i njene farmere.
„Mislim da je to nečuveno… Imaju živaca čak i kada ovo uzmu u obzir“, rekla je farmerka organske proizvodnje Beate Brener za AFP na svojoj farmi u malom selu okruženom poljima žitarica i suncokreta oko 100 kilometara severozapadno od Beča.
Sa otprilike četvrtinom poljoprivrednog zemljišta koje je u Austriji sertifikovano kao organsko, vlada je rekla da će lobirati da blokira predlog Brisela.
Prema planu, komisija želi da dozvoli uređivanje gena sa postojećom DNK biljke kako bi se izbegla stroga ograničenja koja se primenjuju na biljke koje su modifikovane korišćenjem gena iz drugog organizma (genetski modifikovani organizmi ili GMO) u smislu ovlašćenja, obeležavanja i praćenja.
„Predlog Komisije predstavlja opasnost za austrijski način poljoprivrede i takođe oduzima slobodu izbora potrošačima“, izjavila su tri austrijska ministra u saopštenju prošlog meseca, neposredno nakon što je komisija iznela svoj plan.
„Činimo sve što možemo u Briselu da osiguramo da i dalje važe stroga pravila za genetski modifikovane biljke i hranu“, dodali su.
Komisija kaže da je potrebno ublažiti pravila kako bi se uzgajali usevi koji zahtevaju manje pesticida, bolje prilagođeni klimatskim promenama i kojima je potrebno manje vode.
Tekst projekta poziva da se postojeća GMO pravila ne primenjuju na genetski uređene useve kod kojih su modifikacije mogle da nastanu prirodnim putem ili tradicionalnim postupcima ukrštanja.
Ministri poljoprivrede EU počeli su raspravu o predlogu prošle nedelje u Briselu.
Iako nijedan proizvod koji dolazi iz ovih novih genomskih tehnika (NGT) neće moći da nosi oznaku „bio“, Austrija – poznata po svojim malim farmama – brine da bi čak i organski proizvodi mogli biti „kontaminirani“ prema novim pravilima.
To bi se moglo dogoditi kada se genetski uređeni usevi sade pored organskih ili se stoka nenamerno hrani njima, kaže vlada.
Mađarska i Slovenija su takođe izrazile izvesnu nevoljnost.
Španija, koja trenutno predsedava EU po principu rotacije, nada se da će zaključiti sporazum do kraja svog mandata u decembru.
Nakon toga bi usledile konačne rasprave sa poslanicima EP kako bi se pokušao finalizovati tekst pre evropskih izbora u junu 2024.
Uzgajivač žitarica Brener rekao je da bi Brisel trebalo da pronađe bolje načine za rešavanje izazova koje predstavljaju klimatske promene — sa ekstremnim vremenskim prilikama koje ugrožavaju žetvu.
Ona aktivno pokušava da objasni predlog Brisela svojim kupcima, koji njen hleb, brašno i druge proizvode kupuju direktno na njenoj farmi, onlajn ili u nekoliko partnerskih prodavnica.
„Mogu da računaju na to da znaju šta se ovde dešava“, rekla je 47-godišnjakinja, koja je zajedno sa suprugom preuzela farmu svojih roditelja 2002. godine, počevši da organski uzgaja žito na 60 hektara (150 ari) i da ga mese direktno na farma.
Brennerovi kupci kažu da im je važno da farmeri rade bez hemijskih đubriva—i pre svega bez uređivanja gena.
„Radi se o našem zdravlju… Nadam se da ćemo to moći da zaustavimo (predlog Brisela) ako napravimo dovoljno buke“, rekla je za AFP negovateljica Susi Pofi (64).
Moćne agro-grupe pozivaju na pojednostavljena pravila kako bi se ubrzala prodaja njihovih proizvoda, a neke zemlje članice EU i poslanici u grupi desnog centra u Evropskom parlamentu EPP podržavaju taj stav.
Od početka jula, Brisel je primio 90 zahteva za odobrenje za useve NGT, od kojih je trećina u naprednim fazama istraživanja.
Nekoliko njih je dostiglo nivo testiranja na otvorenim poljima, kao što su kukuruz u Belgiji i krompir u Švedskoj.
Levičarski zakonodavci i ekološke grupe, uključujući Greenpeace, protive se „deregulaciji GMO“, a zakonodavci zahtevaju sistematsku analizu rizika, obavezno obeležavanje i sredstva za otkrivanje i praćenje takvih proizvoda.
Bio Austria, koja sebe opisuje kao najveću evropsku mrežu organskih farmera, kritikovala je predlog komisije kao „poklon genetskom inženjeringu i semenskim kompanijama i… ogroman korak unazad u oblasti transparentnosti hrane“.
