Migrena je uobičajeno hronično zdravstveno stanje i vodeći uzrok invaliditeta širom sveta. Međutim, čak i u Kanadi, sa univerzalnim sistemom zdravstvene zaštite, migrena se nedovoljno dijagnostikuje i ne leči.
Ovo je važno pitanje javnog zdravlja jer je migrena povezana sa smanjenim kvalitetom života, utiče na društveni život i odnose, produktivnost i opšte zdravlje.
Povećanje svesti o simptomima migrene ključno je za one koji žive sa nedijagnostikovanom migrenom, pošto je postavljanje kliničke dijagnoze prvi korak ka dobijanju odgovarajuće i efikasne nege.
Ali ovo samo po sebi neće rešiti teret povezan sa migrenom. Kreatori politike moraju odmah da deluju kako bi uklonili prepreke za pristup lekovima za migrenu u Kanadi, posebno kada se novi lekovi plasiraju na tržište.
Migrena je neurološki poremećaj koji karakterišu umereni do jako bolni napadi glavobolje. Bol obično pogađa jednu stranu glave i manifestuje se mučninom ili povraćanjem, osetljivošću na svetlost ili zvuk i ometanjem rutinske fizičke aktivnosti.
Oko 20% osoba sa migrenom ima auru, koja se manifestuje kao prolazni vizuelni, senzorni (kao što su peckanje ili utrnulost), pokreti, govor ili drugi poremećaji centralnog nervnog sistema.
Migrena može biti epizodična (manje od 15 dana glavobolje mesečno) ili hronična (15 ili više dana glavobolje mesečno duže od tri meseca). U oba slučaja, migrena se smatra hroničnim zdravstvenim stanjem, što znači da bolest ima tendenciju da bude dugotrajna i uzrokovana je kombinacijom genetskih, fizioloških, faktora životne sredine i ponašanja.
Veza između migrene sa lošim kvalitetom života i invaliditeta je dobro utvrđena. Migrena je povezana sa gubitkom produktivnosti i drugim zdravstvenim stanjima uključujući astmu, epilepsiju i kardiovaskularne bolesti. Štaviše, migrena može doprineti problemima mentalnog zdravlja, uključujući depresiju i anksioznost.
Globalna studija o teretu bolesti iz 2019. godine otkrila je da je migrena vodeći uzrok invaliditeta kod mladih žena i drugi ukupno (u svim uzrastima i oba pola), u smislu godina života sa invaliditetom, što je mera uticaja bolesti na kvalitet život.
Ovo je važno jer je migrena izuzetno česta globalno. Kanadi nije nepoznat ovaj trend, gde migrena pogađa 4,7% muškaraca i 11,8% žena svake godine. Prevalencija migrene je najveća među ženama i devojčicama reproduktivnog uzrasta. Pogađa 11% žena i devojaka od 12 do 29 godina i skoro 18% žena starosti od 30 do 49 godina.
Ovi brojevi potcenjuju pravu prevalenciju migrene jer se računaju samo slučajevi koje je dijagnostikovao zdravstveni radnik. Faktori koji utiču na dijagnozu uključuju sposobnost i volju pojedinca da pristupi nezi, kao i da lekar identifikuje i ispravno dijagnostikuje migrenu.
Jedna studija žena u Kanadi izvestila je da se samo 51% onih za koje je identifikovano da imaju migrenu ikada konsultovali lekara u vezi sa glavoboljama koje doživljavaju. Podaci sugerišu da ponašanje koje traži zdravlje doprinosi nedovoljnoj dijagnozi epizodne migrene.
Međutim, istraživanja su pokazala da kod hronične migrene većina pojedinaca prijavi da se konsultuje sa lekarom u vezi sa svojim glavoboljama. Ovo sugeriše da posebno kod ljudi sa hroničnom migrenom nedovoljno postavljena dijagnoza može biti uzrokovana neuspehom da se dobije tačna dijagnoza od lekara.
Kod osoba sa migrenom, dobijanje dijagnoze je povezano sa ženskošću i starijim godinama. Studija u Sjedinjenim Državama takođe je identifikovala veći prihod kao faktor.
Lekovi odobreni posebno za lečenje napada migrene su efikasni u ublažavanju simptoma kod osoba koje ne osećaju olakšanje od opcija bez recepta, uključujući acetaminofen (kao što je Tilenol) i ibuprofen (kao što je Advil).
Triptani su među najstarijim lekovima specifičnim za migrenu i tretman prve linije za migrenu za one koji ne dobijaju olakšanje od lekova koji se izdaju bez recepta. Međutim, pošto utiču na krvne sudove, triptane ne bi trebalo da koriste ljudi sa određenim vrstama osnovne vaskularne bolesti.
Triptani su dostupni u Kanadi od 1990-ih. Kanadsko društvo za glavobolju snažno preporučuje njihovu upotrebu u terapiji migrene. Zdravstvo Kanade odobrilo je sedam triptana za upotrebu kod odraslih.
Uprkos tome, mnogi ljudi koji žive sa migrenom u Kanadi ne koriste ili nisu probali lekove specifične za migrenu. Nedavni pregled je otkrio da većina osoba sa epizodičnom migrenom nije probala lekove specifične za migrenu i koristila je lekove bez recepta za lečenje simptoma migrene, što ukazuje na nedostatak u medicinskom lečenju migrene u Kanadi.
Izazovi za pristup lekovima specifičnim za migrenu u Kanadi uključuju njihovu visoku cenu i ograničenu pokrivenost kroz programe provincijskog javnog osiguranja za lekove, kao što je Ontario Drug Benefit.
Znanje provajdera takođe može objasniti nedovoljnu upotrebu terapija specifičnih za migrenu u Kanadi. Opijati i nesteroidni antiinflamatorni lekovi se propisuju češće od terapija specifičnih za migrenu u odeljenjima hitne pomoći Ontarija, što ukazuje na prostor za obuku lekara u lečenju migrene.
Pošto su novi lekovi specifični za migrenu odobreni u Kanadi, važno je da oni kojima su potrebni mogu pristupiti ovim tretmanima. Inicijative kao što je nedavna odluka Britanske Kolumbije da pokrije troškove određenih inhibitora peptida povezanih sa genom kalcitonina (CGRP) mogu pomoći. Ovi lekovi se koriste za sprečavanje migrenskih glavobolja i koštaju preko 600 dolara mesečno.
Migrene Buddi je aplikacija za praćenje migrene sa upitnikom koji pomaže pojedincima da utvrde da li možda imaju migrenu i da o svojim simptomima treba da razgovaraju sa lekarom.
Postoje efikasne opcije lečenja za upravljanje migrenom, kojoj se može pristupiti preko lekara. Alati kao što je semafor glavobolje, sa zelenom, žutom i crvenom bojom koja odgovara jačini glavobolje, mogu pomoći pojedincima sa migrenom u donošenju odluka o lečenju kako bi upravljali simptomima.
Uz pristup odgovarajućim tretmanima, osobe koje žive sa migrenom mogu upravljati svojim stanjem i živeti život punim plućima.
