Dok žarko letnje sunce zapljuskuje Kuvajt, kupci šetaju šetalištem oivičenim palmama i buticima u evropskom stilu, sve bez znoja.
U jednoj od najtoplijih pustinjskih zemalja na svetu, sve je to omogućeno arhitekturom i tehnologijom: cela ulica se nalazi unutar jako klimatizovanog tržnog centra Kuvait City.
Napolju, gde se temperature sada često penju oko 50 stepeni Celzijusa, retko ko se kreće peške, ostavljajući istorijsko tržište uglavnom napušteno.
„Samo nekoliko ljudi ostaje u Kuvajtu u ovo doba godine“, rekao je trgovac datulama Abdulah Aškanani (53), dok su veliki obožavatelji prskali rashladnu maglu na nekoliko kupaca koji su se borili na velikoj vrućini.
Aškanani, koji je poreklom iz Irana, rekao je da svoju radnju drži otvorenom uglavnom „za nastupe“ tokom najtoplijih meseci kada većina od četiri miliona stanovnika Kuvajta beži u inostranstvo.
Za one koji ostaju u maloj zemlji bogatoj naftom, život je učinio podnošljivim zbog sveprisutnog arktičkog udara klima-uređaja.
„Možemo to da trpimo jer je kuća, auto, sve je klimatizovano“, rekao je penzioner Abu Mohamed, obučen u beli ogrtač i kefiju i sedeći u udobno rashlađenom kafiću.
Ironija se ne gubi na njemu da takvi sistemi koji gutaju energiju proizvode emisije ugljenika koje zagrevaju planetu—posebno vreli region Zaliva, klimatsko žarište.
Takva prekomerna potrošnja energije, rekao je Mohamed, „dovela je ovu vrućinu u Kuvajt“.
Kuvajt je dom za sedam procenata svetskih rezervi sirove nafte — energetskog bogatstva koje je mnogima od njegovih ljudi dugo omogućavalo luksuzni način života.
Zemlja sa izuzetno oskudicom vode, takođe se u velikoj meri oslanja na fosilna goriva za pogon postrojenja za desalinizaciju morske vode.
Poput Saudijske Arabije i Katara, Kuvajt je jedan od vodećih svetskih emitera CO 2 po glavi stanovnika, ključnog pokretača globalnog zagrevanja.
Kuvajt je oduvek bio vruć, njegova suva leta raspirivala je severozapadni šamal vetar koji takođe duva nad Irakom i Saudijskom Arabijom.
Temperature u Mitribahu, udaljenoj oblasti na severozapadu Kuvajta, često prelaze 50 stepeni Celzijusa, što ga čini jednim od najtoplijih mesta na Zemlji posle Doline smrti u istočnoj Kaliforniji.
Ali poslednjih godina, klimatske promene su učinile da su letnji vrhovi topliji i duži, rekao je meteorolog Esa Ramadan, pošto su periodi ekstremnih vrućina otišli „sa dve nedelje na otprilike mesec dana“.
Meteorolog je primetio da se broj dana u godini u kojima se temperatura diže iznad 50 stepeni više nego utrostručio od početka veka.
Kako svet beleži sve više toplotnih rekorda, „ono što nam se dešava dogodiće se na drugom mestu“, upozorio je on.
Kuvajt — gde se staklene kule dižu u nebo, a automobili guše autoputeve — tek je nedavno investirao u javni prevoz i zelenu energiju kako bi pomogao u borbi protiv klimatskih promena.
Njeno telo za zaštitu životne sredine, koje potpada pod ministarstvo nafte, prepoznaje „porast temperature poslednjih godina“, rekla je direktorka Samira Al-Kandari.
Da bi pomogao da se promeni kurs, Kuvajt je počeo da gradi svoj prvi komercijalni solarni park, projekat Šagaja.
Kada je prva faza završena i planirani drugi projekti, Kandari je rekao da je cilj Kuvajta da „obnovljiva energija čini 15 odsto naše proizvodnje energije do 2035. godine“.
Ovaj procenat ćemo povećati u budućnosti“, rekla je ona.
Izvan državnih institucija, neki građani Kuvajta pokrenuli su lokalne inicijative, uključujući sadnju drveća kako bi se pomoglo u rashlađivanju gradskih sredina pečenih suncem.
Esa Al-Esa, 46-godišnji zubar, počeo je da sadi drveće iz „hobija“ na praznom, peščanom placu u blizini svoje kuće na periferiji prestonice, rekao je on za AFP.
2020. godine, na vrhuncu pandemije COVID-a, razvio ga je u projekat Kuvajtske šume, započinjući zelenu površinu koja takođe pomaže da se čisti vazduh i hvata ugljenik.
„Drveće je posebno korisno na zagađenim mestima kao što su industrijska i stambena područja“, rekla je Essa.
Ali on se takođe nada da će prirodna hladovina i hlađenje koje pružaju pomoći da se prekine dominacija energetski intenzivne klimatizacije.
„Što više hladimo naše kuće“, rekla je Esa, „više zagrevamo našu okolinu.“
