CAR-T imunološke terapije mogle bi biti efikasne protiv čvrstih tumora ako se identifikuju prave mete, sugeriše nova studija koju su vodili istraživači Urbana-Champaign Univerziteta Ilinois. Istraživači su uspešno primenili CAR-T u mišjem modelu raka jajnika, vrsti agresivnog raka čvrstog tumora koji je do sada izmicao takvim terapijama.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal for ImmunoTherapy of Cancer.
„Čak i sa modelom tumora u naprednoj fazi, čak i sa jednom dozom, videli smo snažne antitumorske efekte“, rekla je Dajana Rouz Ranoa, prva autorka studije. Ranoa je postdoktorski istraživač na Institutu za genomsku biologiju Carl R. Voese u Ilinoisu. „Još ima mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, ali ova studija pokazuje da CAR-T može ubiti ovu vrstu raka kada prepozna pravu metu.“
T ćelije su bela krvna zrnca u imunološkom sistemu koja prepoznaju i napadaju specifične strane napadače u telu. CAR-T terapije koriste posebne molekularne receptore, zvane himerni antigen receptori, koji se vezuju za biomarkere raka. Ovi CAR pomažu pacijentovim sopstvenim T ćelijama da ciljaju rak u njihovom telu kao da je spoljni napadač.
Dok su takve terapije efikasne protiv karcinoma krvi kao što su leukemija i limfom, kanceri koji proizvode čvrste tumore i dalje su teški za lečenje CAR-T imunološkim terapijama, rekao je vođa studije David Kranz, profesor biohemije u Ilinoisu. Takođe je povezan sa Institutom za genomsku biologiju Carl R. Voese i Centrom za rak u Ilinoisu.
„Ne postoje iste vrste meta za ove receptore na čvrstim tumorima koje postoje kod raka krvi, a veoma je teško pronaći metu koja se ne nalazi iu zdravim tkivima“, rekao je Kranc. „Drugi faktor je da ćelije solidnog tumora imaju svoj način suzbijanja imunološkog odgovora kako bi izbegle prepoznavanje od strane T ćelija i drugih imunih ćelija. Mnogo se radi na pokušaju da se prevaziđu te dve barijere — pronalaženje dobrih meta i pronalaženje prave vrste CAR-a koji bi mogli prepoznati te mete.“
U novoj studiji, istraživači su se fokusirali na ugljene hidrate koji se nalaze na površini čvrstih tumorskih ćelija, ali ne i zdravih ćelija. Oni su razvili CAR molekule sa različitim afinitetima za molekule i testirali ih prvo u kulturama ćelija raka jajnika, a zatim na živim miševima sa tumorima raka jajnika.
Otkrili su da su receptori sa najvećim afinitetom za ugljene hidrate veoma efikasni u pomaganju T ćelijama da pronađu i unište rak, smanjujući ili eliminišući tumore nakon samo jedne intravenske ili ubrizgane doze – i nastavljajući da rade mesecima ili čak više od godinu dana nakon početnu dozu, produžavajući život miševa.
„Bili smo iznenađeni da je CAR-T tretman bio u stanju da uradi tako dobar posao u regresiji raka, ne samo zato što je to činio tokom dužeg vremenskog perioda, već zato što smo primenili tretman u kasnoj fazi raka“, rekao je Kranc. „U skoro svim studijama koje su rađene na modelima miševa, lečite se veoma rano nakon što ste stavili tumor. Lečili smo dobro nakon toga, počevši od faza kao što je to gde se obično dijagnostikuje kod ljudskih pacijenata.
Istraživači se nadaju da će ovaj i drugi karakteristični faktori dizajna studije dati njihovom tretmanu veći potencijal za kliničko prevođenje na ljude. Dok je standard za ispitivanje raka na miševima postavljanje ljudskih ćelija raka u miševe čiji je imuni sistem kompromitovan tako da će strani rak rasti, studija iz Ilinoisa koristila je miševe sa funkcionalnim imunološkim sistemom, ali je ciljala na marker prisutan i kod miševa i kod ljudi. karcinoma jajnika.
„Postavljanje našeg modela kod imunokompetentnih miševa nam je omogućilo da pokažemo kako se CAR-T ćelije ponašaju u prisustvu netaknutog imunološkog sistema domaćina i da pokažemo da ovi CAR nemaju toksične efekte na zdrava tkiva. Tretman je veoma specifičan za tumor“, rekao je Ranoa. „A sada imamo ovaj CAR za koji smo pokazali da može da ubije rak jajnika kod miša — i dizajniran je da prepozna istu metu kod raka kod ljudi. Tako da su ljudske studije logičan sledeći korak za ovu liniju istraživanja.“
Istraživači planiraju da testiraju svoj CAR-T režim protiv kultura ljudskih ćelija raka, kao i da nastave da traže druge moguće mete za karcinom solidnog tumora i CAR-ove koji bi ih mogli pronaći.
„U ovom modelu miša postojala je takva moć da se nadamo da se može prevesti na ljudske pacijente“, rekao je Kranc. „Da biste dobili nešto tako specifično protiv tumora što nema velike neželjene efekte za pacijenta, to je sveti gral.“
