Prema novoj studiji Univerziteta u Mičigenu, mladi uključeni u aktivizam u zajednici vremenom postaju bolji kritički mislioci i politički aktivniji.
Studija, nedavno objavljena u Child Development, naglašava važnost angažovanja zajednice u podršci i razvoju kritičke svesti i društvenog delovanja među adolescentima.
„Aktivizam zasnovan na zajednici služi kao ključni sistem za podizanje svesti koji podržava mlade da prepoznaju, pregovaraju i izazovu ugnjetavanje u svojim životima“, rekao je Matthev Diemer, profesor obrazovanja i psihologije U-M. „Ovo je politički sporan rad, sa kvantitativnim pristupom koji je sofisticiran i rigorozan. Direktno obraćamo pažnju na nejednakost umesto da izbegavamo da govorimo o nejednakosti ili da se pretvaramo da ne postoji.
„Ova okruženja iskorišćavaju ove teme sa mladima i podstiču sposobnost da se deluje na nejednakost. A ono što vidimo ovde je da ti mladi ljudi imaju koristi i cvetaju umesto da budu štetni ili indoktrinirani“, dodao je Dimer.
Tokom dvogodišnjeg perioda, Dimer i kolege su analizirali tri dimenzije kritičke svesti – kritičko razmišljanje, motivaciju i akciju – među 518 adolescenata (prosečne starosti: 16) iz različitih gradova širom Sjedinjenih Država. Oko 39% učenika identifikovalo se kao Latinoamerikanci ili Hispanoamerikanci, 20% kao Crnci ili Afroamerikanci, 11% Azijati ili Amerikanci Azije, 8% multirasni i 6% belci.
„Ovi adolescenti su postali kritički svesniji, bolje razumeju nejednakost i kako da preduzmu akcije da isprave nejednakost“, rekao je Dimer. „Ova studija pomaže da se razjasne prethodnici kritičke svesti, kao i njen oblik razvoja kako bi se pomoglo budućim pokušajima da se olakša kritička svest mladih.“
U poslednje dve decenije, veliki broj istraživanja je istakao prednosti kritičke svesti za mlade koji se bore sa ugnjetavanjem, kaže Dimer. Ove studije su zasnovane na radu brazilskog pedagoga i filozofa Paula Freirea, vodećeg zagovornika kritičke pedagogije. Verovao je u ideju kritičke refleksije i delovanja na svet kako bi ga učinio pravednijim i pravednijim.
„Ovo je prvi rad koji pokazuje normalnu putanju ovog procesa među mladima“, rekao je Dimer. „Nemamo nijedno istraživanje koje je to ikada posmatralo uzdužno, posebno među omladinskim organizatorima koji su već prilično aktivni.“
Nalazi su pokazali neka iznenađenja. Jedan se odnosi na adolescente koji već kritički razmišljaju o nejednakosti u svetu i uključeni u aktivizam – iako za ove mlade aktiviste još uvek ima prostora za promene i rast, kaže Dimer.
„Uprkos tome, oni rastu zbog okruženja u kojima su bili i njihovog partnerstva sa odraslima“, rekao je on. „Ovi organizatori su bili pažljivi i namerni u vezi sa nekim praksama koje izgleda da podstiču kritičku svest kod ovih mladih ljudi, podržavaju ih i učestvuju u akciji u svetu.
„Pružili su prostor za diskusije i razmišljanja o nejednakosti, bez indoktriniranja ili nametanja stavova, već samo da ohrabre i daju glas mladima.
Kritička svest je povezana sa korisnim razvojnim ishodima među mladima. Oni se razvijaju u društvu koje je često suprotno njihovom zdravom razvoju, kao što je nedostatak mreže socijalne sigurnosti i mogućnosti za karijeru, kaže Dimer.
„Naša studija proširuje razumevanje kako mladi razvijaju kritičku svest u aktivističkim kontekstima u zajednici“, rekao je on. „Sada bismo želeli da steknemo uvid u najbolje prakse ovih organizacija. Vidimo da su ova podešavanja efikasna i uticajna, a saznanje šta se dešavalo što je dovelo do te promene bilo bi sledeće.“
Koautori su diplomirani studenti UM Viktorija Vezaldenos i Gabrielle Kubi, i nedavno diplomirani Andres Pinedo, novi docent na Univerzitetu Vanderbilt, i Michael Frisbi, docent na Univerzitetu Georgia State.
