Sjedinjene Države saopštile su u utorak da će predložiti rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja će Keniji ovlastiti da predvodi multinacionalne policijske snage za pomoć u borbi protiv bandi na Haitiju koje kontrolišu veći deo prestonice i koje se šire karipskom nacijom, piše AP.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild rekla je na konferenciji za novinare na početku američkog predsedavanja Savetom ovog meseca da „pozdravljamo odluku Kenije da predvodi multinacionalne snage (i) da ćemo raditi na rezoluciji koja će podržati taj napor“.
Premijer Haitija Ariel Henri uputio je prošlog oktobra hitan apel za „neposredno raspoređivanje specijalizovanih oružanih snaga, u dovoljnim količinama“ da se zaustave bande. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je od tada bezuspešno apelovao da vodeća nacija pomogne da se uspostavi red u najsiromašnijoj zemlji Latinske Amerike.
Više od devet meseci kasnije, Kenija je bila prva zemlja koja je „pozitivno razmotrila“ vođenje snaga, ponudivši da pošalje 1.000 policajaca da pomognu u obuci i pomoći Haićanskoj nacionalnoj policiji da „vrati normalnost u zemlji i zaštiti strateška postrojenja“. Ministarstvo spoljnih poslova Kenije saopštilo je u subotu da planira da pošalje radnu grupu na Haiti u narednih nekoliko nedelja da proceni operativne potrebe policijske misije.
Tomas-Grinfild je rekao da će Sjedinjene Države raditi sa drugim članovima saveta na rezoluciji „koja će Kenijcima dati ono što im je potrebno da uspostave svoje prisustvo na Haitiju“.
Ona nije dala vremenski rok, ali je izrazila nadu da će rezolucija biti usvojena jednoglasno, kao što su bile poslednje dve rezolucije na Haitiju.
Rezolucija iz oktobra 2022. zahtevala je hitan prekid nasilja i kriminalnih aktivnosti na Haitiju i uvela sankcije pojedincima i grupama koje ugrožavaju mir i stabilnost — počevši od moćnog vođe bande, Džimija „Roštilja“ Šerizijea. Rezolucijom usvojenom 14. jula od Gutereša je zatraženo da u roku od 30 dana iznese „punu paletu opcija“ za pomoć u borbi protiv naoružanih bandi Haitija, uključujući one koje nisu članice UN. multinacionalne sile.
Tomas-Grinfild je rekao da je situacija „neobična, ali ono što se dešava na Haitiju je neobično“.
„Ovo nisu tradicionalne mirovne snage, ovo nije tradicionalna bezbednosna situacija“, rekao je Tomas-Grinfild. „Imamo bande koje su zauzele zemlju, … koje terorišu civile svakog dana.
Ona je naglasila da je „to je u velikoj meri policijska akcija za stabilizaciju zemlje kako bi se zemlja vratila na put demokratije, da bi mogli da krenu napred sa političkim procesom koji će dovesti do stabilne vlade koja će moći da se nosi sa sa situacijom u budućnosti.”
Bande na Haitiju su porasle na vlasti od ubistva predsednika Žovenela Moisa 7. jula 2021. i sada se procenjuje da kontrolišu do 80 odsto kapitala. Nalet ubistava, silovanja i kidnapovanja doveo je do nasilne pobune grupa civilnih osvetnika.
Rat bandi otežava politička kriza u zemlji: Haitiju su oduzete sve demokratski izabrane institucije kada su početkom januara istekli mandati preostalih 10 senatora u zemlji.
Pozdravljajući ponudu Kenije, ministar spoljnih poslova Haitija Žan Viktor Ženeus rekao je: „Haiti ceni ovaj izraz afričke solidarnosti i raduje se što će pozdraviti predloženu misiju za evaluaciju Kenije u narednim nedeljama.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš takođe je pozdravio ponudu Kenije i pozvao Savet bezbednosti da podrži ne-UN. multinacionalnu operaciju na Haitiju, rekao je u ponedeljak zamenik portparola UN-a Farhan Hak.
Šef UN-a je ohrabrio zemlje članice UN-a, „posebno iz regiona, da udruže snage iz Kenije“ u podršci policiji zemlje, rekao je portparol.
Gutereš je rekao da procena nezavisnog eksperta UN za Haiti, Vilijama O’Nila, da je potrebno do 2.000 dodatnih policajaca protiv bandi nije preterivanje.
