Uredbama koje donosi prištinska vlada svakodnevno se otežavaju elementarna prava Srba na Kosovu i Metohiji. Poslednja u nizu odluka o zabrani ulaska robe koja je proizvedena u centralnoj Srbiji, ovih dana u potpunosti dolazi do izražaja i otežava život građana — magacini prodavnica su prazni, a zalihe su na minimalnom nivou, piše Sputnik.
U radnjama naseveruKosmeta sve je manje srpskih proizvoda, prodavci su prinuđeni da građanima ponude alternativu, a to su uglavnom proizvodi iz Severne Makedonije ili sa Kosova. Prema rečima trgovaca i samih građana, ta roba nije ni približnog kvaliteta kao srpska, a cene su skočile.
„Više od 30. godina se bavim trgovinom, pamtim i vreme sankcija i inflacije i ovo me podseća na te dane. Sada za razliku od vremena inflacije imamo novac, ali ne možemo da nabavimo robu koja nam se traži“, započinje priču vlasnik marketa u Kosovskoj Mitrovici.
Iako su mnoge od traženih proizvoda zamenili sa robom nekom drugog proizvođača iz regiona oseća se pad kupovine kod građana.
Mleko, mlečni proizvodi, brašno, ulje i šećer su najtraženiji, ali zalihe su pri kraju jer nema robe u magacinima.
„Pavlaka i mleko i jogurt ‘Kravica’ su najtraženiji. To se kupuje svakog jutra uz hleb. Sada nam je pavlaka od 700 mililitra, koja se proizvodi u Makedoniji, 300 dinara, a ‘Imlekova’ je bila 210 pre samo par nedelja. Svakodnevno se građani žale, a i nama je procenat zarade smanjen. Ne možemo da učinimo više da izađemo u susret kupcima jer smo i sami usled sve manjeg pazara ugroženi“.
Građani pak znaju koja je adresa za rešenje problema.
„Međunarodna zajednica može to da reši. Oni su Albancima poklonili naše Kosovo i sada gledaju kako vrše torturu nad nama u svim oblicima naših života. Ne može niko da mi kaže da ne mogu da ih nateraju da ponište odluke koje su uperene na sve građane bez obzira da li su Srbi, Albanci, Bošnjaci. Ali, neće. Neće niko da kaže Kurtiju — prestani da ugrožavaš ljude“, kaže nam starija Mitrovčanka koja kaže da je nekada jedva nosila ceger iz jutarnje kupovine, a sada kupuje samo ono što mora za dnevne potrebe čekajući neke bolje dane.
