Život u blizini prodavnica brze hrane može biti loš za vaš struk, dok život bliže supermarketu može biti malo bolji za vaše zdravlje, sugeriše nova studija Univerziteta u Kenterberiju.
Dr Metju Hobs i tim istraživali su uticaje na zdravlje zbog promene pristupa brzoj hrani i supermarketima. On kaže da su nalazi važni za zdravlje stanovništva.
„Znamo da se prodavci brze hrane nalaze u siromašnijim oblastima, i znamo da siromašnija područja imaju veću prevalenciju ljudi koji žive sa gojaznošću. Nadamo se da možemo da iskoristimo ove dokaze da se zalažemo za zdravije životne sredine“, dr Hobs kaže.
U odnosu na one koji su živeli dalje, ljudi bliže ili sa boljim pristupom supermarketima imali su najmanji porast indeksa telesne mase (BMI) i obima struka (VC), pokazalo je istraživanje. Rezultati su objavljeni u časopisu Health & Place.
„Globalni porast gojaznosti od 1980. je prebrz da bi genetski ili biološki faktori bili osnovni uzrok. Dok pojedinačni faktori rizika, kao što je genetski sastav objašnjavaju neke razlike među pojedincima, bilo je razumno pretpostaviti da je porast gojaznosti podstaknut slučajna povećana ponuda jeftine, ukusne, energetski guste hrane koja je dostupna, zgodna i efikasno plasirana na tržište“, kaže dr Hobs.
CHDS je studija kohorte rođenja koja koristi grupu ljudi rođenih 1977. godine, a podaci su prikupljeni dok nisu napunili 40 godina 2017.
„Poznato je da život sa gojaznošću značajno skraćuje očekivani životni vek i ono što se dešava tokom ranog i srednjeg odraslog doba ima duboke i dugotrajne implikacije na buduće zdravlje. Pogledali smo detalje o promeni indeksa telesne mase i obima struka svake osobe od 30. godine do starosti. 40 godina. Želeli smo da znamo kako će promena u „okruženju hrane“ ljudi – bilo da se promeni adresa stanovanja, ili novi lokal brze hrane ili supermarket koji se pomera bliže mestu gde ljudi žive – utiče na struk.“
Studija je pronašla dokaze da su ljudi koji su živeli bliže prodavnicama brze hrane tokom desetogodišnjeg perioda imali nešto veće povećanje indeksa telesne mase i struka.
Ova studija je samo merila promene u geografskom pristupu prodajnim mestima hrane i nije razmatrala druge važne aspekte okruženja sa hranom, uključujući na primer cenu, kvalitet ili stvarnu upotrebu objekata.
„Nedavna dokumentacija u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuje da je oko polovine oblasti lokalne samouprave u zemlji imalo politiku koja je posebno regulisala širenje lokala brze hrane kroz urbano planiranje koristeći takva sredstva. Pretpostavljam da je ključni ‘izlaz’ to što bi javne zdravstvene vlasti i planeri trebalo da daju neke ozbiljne razmišljali o tome gde se mogu locirati prodavnice brze hrane i supermarketi kako bi se poboljšalo zdravlje stanovništva“, kaže on.
