U brazilskoj prašumi sada ima više tamarina zlatnih lavova koji se graniče između grana nego u bilo kom trenutku otkako su napori da se ova vrsta spasi 1970-ih, otkriva novo istraživanje.
Nekada na ivici izumiranja, sa samo oko 200 životinja u divljini, populacija se vratila na oko 4.800, prema studiji koju je u utorak objavila brazilska neprofitna organizacija Zlatni lav Tamarin za nauku i zaštitu prirode.
„Mi slavimo, ali uvek pazimo na druge pretnje, jer život nije lak“, rekao je predsednik neprofitne organizacije Luis Paulo Ferraz.
Zlatni lav tamarini su mali majmuni sa dugim repovima i bakrenim krznom koji žive u porodičnim grupama koje vodi par u paru. Obično godišnje rađaju blizance, koje svi članovi porodice pomažu u podizanju tako što im donose hranu i nose ih na leđima.
Majmuni, koji žive samo u brazilskoj Atlantskoj šumi, i dalje se smatraju ugroženim.
Anketa stanovništva je sprovedena otprilike godinu dana. Istraživači su otišli na određene lokacije i proverili da li su majmuni reagovali na snimke dugog poziva tamarina, što u suštini znači „Ovde sam. Jesi li tu?“ rekao je Džejms Dic, biolog i predsednik neprofitne organizacije Save the Golden Lion Tamarin sa sedištem u SAD.
Novi podaci o populaciji su značajni jer je vrsta doživela nagli pad od izbijanja žute groznice. U 2019. bilo je 2.500 majmuna, što je manje sa 3.700 u istraživanju iz 2014. godine.
Naučnici su intervenisali tako što su vakcinisali više od 370 majmuna protiv žute groznice, koristeći snimke prilagođene formuli za ljude – prilično nov pristup za očuvanje.
Naučnici „ne mogu da odrede jedan tačan uzrok oporavka“, ali veruju da je u igri nekoliko faktora, rekao je Karlos R. Ruiz-Miranda, biolog sa Državnog univerziteta Severni Rio de Žaneiro koji je savetovao istraživanje stanovništva.
Prvo, epidemija žute groznice je popustila, možda zbog kombinacije prirodnog ciklusa virusa i kampanje vakcinacije.
Životinje bi takođe mogle imati koristi od povećanja šumskog staništa, rekao je Dietz, koji je takođe naučni saradnik na Institutu za konzervaciju biologije Smithsonian instituta. Između 2014. i 2022. godine, količina povezanih šumskih staništa porasla je za 16%, uglavnom kroz šume koje su ponovo zarasle na pretvorene pašnjake za stoku, rekao je on.
Trenutno oko tri desetine farmera i rančera u regionu Atlantskih šuma učestvuje u takvim programima pošumljavanja.
„Tako me raduje što vidim tamarine kako se besplatno igraju na mojoj farmi. Oni ne žive samo u zaštićenim područjima“, rekao je Airton Violento, farmer i preduzetnik u malom gradu Silva Jardim. Fazenda dos Cordeiros iz njegove porodice zasadio je domaće voćke i takođe upravlja rasadnikom drveća za sadnice autohtonih Atlantskih šuma koje će se saditi na drugim farmama.
„U poslednje vreme svake godine viđam sve više porodica tamarina, sve češće“, rekao je on.
Ferraz, iz neprofitnog udruženja Zlatni lav Tamarin, rekao je da je uprkos dobrim vestima i dalje zabrinut zbog ponovnog rizika od trgovine ljudima radi ilegalne trgovine kućnim ljubimcima. Problem je bio veoma izražen 1960-ih, ali je skoro nestao poslednjih decenija zbog sprovođenja.
U julu je neprofitna organizacija za borbu protiv krivolova Freeland Brazil izvestila da je šumarska služba Surinama zaplenila sedam tamarina zlatnih lavova i 29 ugroženih Lirovih ara za koje se veruje da su krijumčareni iz Brazila radi prodaje u Evropi.
„Videli smo otpornost vrsta, ali takođe znamo da su još uvek ranjive“, rekao je Ferraz.
