Tekuće suše i prekomerna eksploatacija zemlje i za poljoprivredu i za industriju izazvali su strahove u Španiji zbog puzajućeg širenja „sterilnog tla“ koje bi moglo da opustoši evropsku baštu.
„Ovde je nekada bila šuma hrasta crnike.. ali sada je zemlja neplodna“, kaže Gabrijel del Bario, pokazujući na brdo gde je ostalo samo kržljavo žbunje.
Noseći prašnjave patike i sa platnenim šeširom na glavi, ovaj specijalista za dezertifikaciju zabrinuto je pratio svakodnevnu degradaciju pejzaža u Almeriji, u južnom regionu Andaluzije.
„Španija neće biti pustinja sa dinama kao u Sahari, to je morfološki nemoguće“, objašnjava del Bario, istraživač u EEZA, eksperimentalnom centru za istraživanje sušnih zona.
Ali dezertifikacija, koju karakteriše ozbiljna „degradacija tla“ zbog čega ono gubi proizvodni kapacitet, „zabrinjava“, kaže on.
Na optuženičkoj klupi su uobičajeni osumnjičeni: globalno zagrevanje, koje dovodi do porasta temperatura koje dovodi do isparavanja vode koje izaziva više šumskih požara, ali i ljudske aktivnosti, koje su najveći krivci, pre svega zbog intenzivne poljoprivrede.
Uprkos veoma suvoj klimi, Almerija se transformisala u evropski povrtnjak kroz svojih 40.000 hektara plastenika – svog „Mora plastike“ – koji proizvode hiljade tona paradajza, paprike, tikvica i krastavaca tokom cele godine.
Ali ove ogromne oblasti za proizvodnju useva pogoršavaju problem korišćenjem podzemnih voda i „oštećenjem vodonosnih slojeva“, kaže del Bario.
Iako je situacija ekstremna, to se ne dešava samo u Almeriji.
Prema Konvenciji UN za borbu protiv dezertifikacije, 75 odsto zemlje Španije se bori sa klimatskim uslovima koji bi mogli da dovedu do dezertifikacije, što je čini evropskom nacijom kojoj problem najviše preti.
„Ovo nas stavlja u komplikovanu poziciju u kojoj kombinacija ekstremnih temperatura, suša i drugih faktora povećava rizik od erozije i gubitka kvaliteta zemljišta“, upozorila je u junu španska ministarka ekologije Tereza Ribera.
Prema Španskom nacionalnom istraživačkom savetu (CSIC), kome EEZA izveštava, degradacija zemljišta se utrostručila u poslednjih 10 godina, stvarajući problem koji je „nepovratan na ljudskom nivou“.
A to znači da zemljišta koja nisu u stanju da zadrže vodu ili organsku materiju, koja ne mogu da izdržavaju useve ili ishranjuju stoku – što je veoma zabrinjavajuće u zemlji u kojoj poljoprivreda čini godišnji izvoz od oko 60 milijardi evra (66 milijardi dolara).
„Erozija tla je sada glavni problem za većinu farmera u Španiji“, saopštila je UPA, koja predstavlja male farmere i stočare, upozoravajući da je situacija „ozbiljna“ i da bi mogla imati značajne „ekonomske troškove“.
U Andaluziji je situacija navela neke da zasuču rukave i prionu poslu.
„Moramo da delujemo sami gde god je to moguće… i da se ne predamo sudbini“, kaže Huan Antonio Merlos, 40, koji poseduje farmu badema od 100 hektara u brdima iznad Velez Blanka.
Zajedno sa nekolicinom farmera iz udruženja AlVelAl, Merlos je uveo nove „regenerativne“ prakse otkako je pre tri godine preuzeo farmu svojih roditelja, koja je sada sertifikovana kao organska, u pokušaju da „zaustavi eroziju zemljišta“ u Region.
Ovi farmeri sada koriste stajnjak umesto hemijskih đubriva, ne koriste pesticide „koji ubijaju insekte“, ograničavaju upotrebu oranja „koje oštećuje tlo“ i koriste biljnu materiju za pokrivanje zemljišta kako bi sačuvali vlagu u retkim prilikama kada kiše.
„Ovo je dugotrajan rad“ koristeći tehnike koje postoje godinama, kaže Merlos dok ispituje nekoliko stabljika ječma zasađenih ispod njegovih stabala badema.
Ali to ga ne sprečava da bude optimista.
„U teoriji, potrebno vam je sedam godina da vidite rezultate regenerativne poljoprivrede. Ali već sam počeo da primećujem razliku u zemljištu i insektima“, rekao je on za AFP.
Osim što podstiču poljoprivrednike da usvoje nove prakse, udruženja za zaštitu životne sredine se zalažu za nove načine poljoprivrede, smanjenjem navodnjavanih površina i korišćenjem useva koji troše manje vode.
„Moramo da prilagodimo naše potrebe u svetlu dostupnih vodnih resursa kako bismo smanjili izloženost riziku i ljudi i naših proizvodnih sektora u periodu oskudice“, saopštio je Svetski fond za divlje životinje.
Uglavnom, del Bario se slaže.
„Moramo pronaći balans“ kako bismo osigurali potrebe za hranom bez ugrožavanja tla, rekao je on.
„Moramo da upravljamo zemljištem na način koji ga čini što održivijim” da bismo izbegli bauk „beživotnog” zemljišta.
