Dve eksperimentalne vakcine protiv malarije nisu bezbedne samo za ljude, jedna od tih imunizacija je izazvala usporavanje replikacije parazita malarije u krvotoku učesnika kliničkih ispitivanja, otkrili su naučnici u ranim studijama koje su uključivale obe injekcije.
Pošto su dve vakcine testirane u kliničkim ispitivanjima faze 1, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumele ove imunizacije i ljudski imuni odgovor. Međutim, uzbuđenje je već počelo da prožima istraživačku zajednicu malarije. Ako vakcine budu imale rezultate u budućim kliničkim istraživanjima kao u ranim pilot analizama, dve eksperimentalne vakcine bi se na kraju mogle razviti u odobrene inokulacije. Obe vakcine su imale za cilj sprečavanje infekcije Plasmodium vivak, jednom od glavnih vrsta parazita malarije.
Malarija je parazitska infekcija koju izaziva bilo koja od četiri protozojske vrste iz roda Plasmodium. Pored P. vivak, ostale tri su P. falciparum, P. ovale i P. malariae. Svaki se isključivo prenosi ubodom ženke komarca Anopheles, prikrivenog noćnog letača koji je najaktivniji između 22 sata. i 4 sata ujutru Komarci Anopheles imaju tendenciju da napadaju kada ljudi spavaju.
Ženkama komaraca potrebna je krv da bi razvila jaja, a kada ih ugrize, parazit malarije lako teče iz pljuvačke komaraca u krv žrtve. Malarija je obeležena groznicom, groznicom od znoja, bolovima u mišićima, glavoboljom i anemijom. Za neke ljude, posebno decu mlađu od pet godina, to može biti smrtonosno.
„Plasmodijum vivak je drugi najčešći uzrok malarije i geografski najrasprostranjeniji, uzrokujući oko 4,5 miliona slučajeva u 2020. godini“, piše Mimi Hou, vodeći autor istraživanja vakcine. Ona je pedijatrijski klinički saradnik na Univerzitetu u Oksfordu u UK.
P. vivak je značajan uzročnik malarije jer ju je teže kontrolisati od P. falciparum, najčešćeg parazita malarije i onog koji prožima afrički kontinent. P. vivak može da miruje u jetri pre nego što oživi i ponovo inficira krv.
Pišući u časopisu Science Translational Medicine, Hou i njegove kolege objašnjavaju da su dizajnirali svoje kliničko istraživanje za testiranje eksperimentalnih vakcina, VAC071 i VAC079, od kojih se svaka bavila različitim fazama životnog ciklusa parazita. Oba su izazvala imunitet ciljanjem na P. vivak Duffi vezujući protein, ili PvDBP.
Duffi glikoproteini zapljuskuju površinu crvenih krvnih zrnaca i predstavljaju veoma složena receptorska mesta. Normalno, ovi glikoproteini deluju kao receptori za citokine koji se oslobađaju tokom upale. Ali P. vivak iskorišćava ove receptore, koristeći ih kao ulazne luke i postavljajući teren za infekciju.
U paralelnim studijama, vakcine su se dobro podnosile, a vakcinisani dobrovoljci su pokazali dokaze o odgovorima antitela. Da bi se dobro razumela efikasnost vakcina, učesnici ispitivanja su hospitalizovani i inficirani sa P. vivakom u kontrolisanim uslovima. Tim je izmerio rast parazita u krvi 19 primalaca vakcine.
Iako je pandemija izazvala prekid u istraživačkom projektu 2020. godine, COVID ga nije izbacio iz koloseka i istraživanje je nastavljeno 2021. Istražitelji su otkrili da, kada se daje putem režima odloženog doziranja, jedna od vakcina takođe smanjuje stopu razmnožavanja P vivak za 51%.
P. vivak je odgovoran za 42% svih slučajeva malarije van Afrike, prema američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, koji napominje da se ova vrsta nalazi u tropskim i suptropskim geografskim širinama u Aziji, Okeaniji i Americi. Ova vrsta je takođe odgovorna za nekoliko retkih, lokalno stečenih infekcija malarije ove godine na Floridi i Teksasu.
U 2020. godini, posljednjoj godini za kompletnu statistiku, zabilježeno je 241 milion epizoda malarije uzrokovane sve četiri vrste parazita, a prijavljeno je 627.000 smrtnih slučajeva širom svijeta, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Od toga je 95% bilo u Africi.
Malarija je izazovna bolest jer su izdržljivi, zarazni paraziti sposobni da napreduju u dva zapanjujuće različita domaćina — ženki komaraca i ljudima. Uprkos razlici između ovih domaćina, paraziti su u stanju da završe složen životni ciklus u više faza pronalazeći sigurnu luku u svakom od njih.
Tri faze razvoja parazita su ookinete, koji se javlja u crevima komarca; sporozoit je zreliji oblik koji se oslobađa u pljuvački komaraca kada ujede, i merozoit, stadijum parazita koji evoluira u ljudskoj jetri. Ali dok to u osnovi objašnjava životni ciklus većine oblika parazita malarije, uključujući često smrtonosni P. falciparum, to ne objašnjava u potpunosti infekciju P. vivak-om, koja ima dodatnu fazu životnog ciklusa.
„Kontrola P. vivak je izazovnija od Plasmodium falciparum zbog nekoliko faktora“, piše Hou. „Ovo uključuje sposobnost P. vivaka da formira hipnozoite u fazi mirovanja jetre koji mogu reaktivirati i dovesti do recidivirajuće parazitemije u krvnom stadijumu i ranije proizvodnje gametocita u krvnom stadijumu, što rezultira bržim prenosom.“
Stiglo je kliničko testiranje dve eksperimentalne vakcine protiv P. vivak pošto je Gana u aprilu postala prva zemlja koja je odobrila još jednu vakcinu protiv malarije Univerziteta u Oksfordu pod nazivom R21, razvijenu da spreči infekciju P. falciparum. Pedijatrijska vakcina je namenjena deci uzrasta od pet meseci do tri godine.
U trenutnom istraživanju vakcine protiv P. vivak vakcine koje se koriste za imunizaciju dobrovoljaca su zasnovane na formulama starim 10 godina, ali tim tvrdi da se ciljanje Duffi glikoproteina može uraditi korišćenjem novijih pristupa vakcinama, kao što je prilagođena platforma mRNA za isporučiti teret vakcine.
Čak i sa snovima o mogućem budućem načinu isporuke vakcine, kliničko ispitivanje sugeriše da su metode stare škole obavile posao. „Nikakve bezbednosne zabrinutosti nisu identifikovane kod vakcina sa virusnim vektorima ili vakcinama sa proteinom u adjuvantu, a nisu se desili ozbiljni neželjeni događaji u ispitivanjima VAC071 i VAC079“, zaključio je Hou.
