Super zagrejana morska voda kod Florida Kisa postala je toliko opasna za treći po veličini koralni greben na svetu da naučnici sada uklanjaju uzorke korala iz okeanskih rasadnika kako bi ih postavili u hladnije rezervoare na kopnu.
Temperature mora kod Floride porasle su na izuzetno visoke ovog meseca, što predstavlja ozbiljnu pretnju za koralni greben.
„Topla voda nije dobra ni za jedan morski organizam, bez obzira da li se radi o koralima, ribama ili jastogama. Tako da rizikujemo da uginu velike ribe, morske kornjače, takve stvari“, rekao je Aleks Nojfeld, koordinator projekta sa Fondacija za obnovu korala.
Temperatura površinske vode porasla je iznad 90 stepeni Farenhajta (32,2 stepena Celzijusa) nekoliko dana ranije ovog meseca, a u ponedeljak je dostigla rekordnih 101,1 °F u Manatee Baiu, zvuku u blizini Ki Larga.
Koral može rutinski da preživi temperature mora između 70 i 84 °F (21 do 28,8 °C).
„Ovo je najgore što sam video. I mislim da bi se mnogi ljudi složili da… ima potencijal da bude najgore što su Kizovi ikada iskusili“, rekao je Nojfeld.
Neufeldova neprofitna grupa, radeći sa drugim lokalnim grupama, prikuplja uzorke genetskih sojeva korala iz rasadnika „i povlači ih u kopnene objekte gde se parametri vode mogu kontrolisati i gde mogu biti zaštićeni“, rekao je on.
Dok se naučnici utrkuju da obezbede opstanak morskog života zasnovanog na grebenima, vlasnici preduzeća očajavaju zbog mogućeg uticaja na turizam na Floridi.
Brajan Branigan, 65-godišnji kapetan čamca koji iznajmljuje brodove turistima iz Big Pine Kei-a (blizu Ki Vesta), kaže da ga je zagrevanje potreslo.
„Ono što se dogodilo u poslednje dve nedelje je užasno, šokantno. Želeo sam i sam da zaplačem, kada sam bio u vodi, roneći da vidim ovo“, rekao je on dok je vodio AFP do nacionalnog marinskog svetilišta Looe Kei, nekih pet milja ( osam kilometara) od obale.
Samo nekoliko stopa ispod čamca, barakuda, plava riba tang i riba papagaj strelaju oko grebena naseljenog koralima koji postaju beli, što je znak ozbiljnog stresa.
Čini se da je beljenje grebena ove godine ubrzano, a letnje vrućine jedva da su prešle svoju sredinu.
Izbeljivanje se dešava kada korali pod stresom izbace alge koje žive u simbiozi sa njima, obezbeđujući im hranljive materije i dajući im boju.
Pad od oštećenja grebena definitivno bi se mogao izliti na kopno.
Prema Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu, koralni grebeni Floride stvaraju 2 milijarde američkih dolara lokalnog prihoda i 70.400 poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.
Bred Roberts je putovao sa svojom porodicom iz Fort Majersa na obali Meksičkog zaliva Floride do Islamorade u Kisu da peca jastoga.
„Veoma je tužno videti ono što se dešava. Mnogi od ovih ljudi zarađuju za život od grebena. I ne mislim da će ljudi hteti da siđu ovde i vide gomilu mrtvih korala“, rekao je Roberts.
Sportski ribolovci, značajan sektor turizma, možda će promeniti stav prema tom području.
„Ako dođete ovamo i imate četiri loša putovanja i samo jedno dobro putovanje, pa, verovatno ćete želeti da potrošite svoje turističke dolare negde drugde“, rekao je Roberts, zaposlenik osiguravajuće kompanije.
Branigan, koji je naučio da roni pre 48 godina, u velikoj meri zavisi od sportskih ribolovaca i ljubitelja ronjenja da iznajme svoje čamce.
„Zabrinuti smo kako će to uticati na nas, lično i finansijski“, rekao je on. „Siguran sam da će to imati negativan uticaj, a možda čak i katastrofalno.
Dok vlasnici preduzeća brinu o opstanku, Nojfeld i drugi naučnici ostaju zauzeti traženjem uzoraka korala iz rasadnika.
„Uzeli smo predstavnike svih tih korala i… zapravo smo ih premestili na fizički različite lokacije da bismo dodatno zaštitili i ugradili malo redundantnosti za te kritične vrste“, rekao je on.
Već dve nedelje grupe poput Fondacije za obnovu korala prikupljaju uzorke da bi ih donele u kopnene – manje zagrejane – rezervoare, rekao je on.
Njihova misija je od suštinskog značaja da zaštite koralni greben – ali posredno i ljude koji žive na obali.
Grebeni su, pored utočišta brojnih morskih životinja, jedna od glavnih zaštitnih barijera protiv uragana i olujnih talasa koji su intenzivniji zbog globalnog zagrevanja.
