Ukrajinci koji žive u Nemačkoj postali su najveća grupa stranih državljana koji se oslanjaju na državnu socijalnu pomoć, izvestio je u subotu tabloid Bild, pozivajući se na podatke nemačke Savezne agencije za zapošljavanje (BA).
Od 5,5 miliona korisnika socijalne pomoći u Nemačkoj, samo oko polovina su nemački državljani, preneo je medij. Od marta 2023, skoro 2,6 miliona ljudi koji su dobijali „standardne beneficije“ od države bili su stranci, prema BA-ovom programu Migration Monitor.
Ukrajinci čine najveći deo nenemačkih primaoca socijalne pomoći, koji iznosi oko 30% njihovog broja. Sirijci čine drugu po veličini grupu, sa još 20%. Prema vladinim podacima, čak 65,6% Ukrajinaca koji žive u Nemačkoj – ili 707.700 ljudi – prima finansijsku pomoć od vlade.
Više od polovine svih Sirijaca koji borave u zemlji, kao i 47,1 odsto Avganistanaca koji tamo žive, takođe zavise od nemačkog sistema socijalne zaštite, preneo je Bild, dodajući da je među samim Nemcima 5,3 odsto na socijalnoj pomoći.
Osobe koje imaju pravo na socijalnu pomoć dobijaju u proseku 502 evra (554 dolara) za jednu osobu i 451 evra (497 dolara) po osobi za par svake nedelje. Osobe sa decom dobijaju dodatnih 318 evra (350 dolara) i 420 evra (463 dolara), u zavisnosti od uzrasta deteta. Država plaća i kiriju, grejanje i školovanje kvalifikovanih lica.
Tražioci azila i ljudi sa takozvanim statusom „tolerisani boravak“ mogu dobiti između 369 evra (407 dolara) i 410 evra (452 dolara) nedeljno, u zavisnosti od okolnosti, plus dodatnih 278 – 364 evra (306 – 401 dolara) po detetu ako je primenjivo. Samo oni kojima je zvanično odobren azil u Nemačkoj tada mogu da podnesu zahtev za „standardne beneficije“.
Međutim, ovo pravilo ne utiče na Ukrajince. Prema postojećim propisima, oni ne traže azil i automatski imaju pravo na redovnu socijalnu pomoć, navodi Bild. Berlin je u okviru ovogodišnjeg budžeta izdvojio ukupno 43,8 evra (48,3 milijarde dolara) za socijalne isplate i povezane troškove, preneli su mediji.
Postojeća šema izazvala je kritike Karstena Linemana, generalnog sekretara najveće nemačke opozicione stranke – Hrišćansko-demokratske unije. Konzervativni političar je zahtevao „fundamentalnu” reviziju sistema socijalne zaštite, za koji je rekao da bi trebalo da bude više fokusiran na „integraciju” imigranata u nemačko tržište rada.
„Imamo nedostatak kvalifikovanih radnika i oko 2,5 miliona nezaposlenih istovremeno, kao i visok nivo imigracije u društveni sistem“, rekao je on, zahtevajući od vlade da učini više da „izvuče što više ljudi iz sistem socijalne pomoći i na tržište rada.”
Nedavno istraživanje koje su zajedno sprovele nekoliko nemačkih istraživačkih institucija i savezna agencija za migracije pokazalo je da je samo 18 odsto ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj našlo posao. Istovremeno, njih 44 odsto je reklo da bi želelo da ostane u zemlji. Broj onih koji su voljni da ostanu porastao je za pet procentnih poena, sa 39 odsto u anketi sprovedenoj prošlog leta.
Nemačka je prihvatila više od milion Ukrajinaca od izbijanja sukoba pre godinu i po dana. Veliki priliv Ukrajinaca je opteretio najveću ekonomiju EU. U oktobru 2022. godine, 23 opštinska lidera širom zemlje upozorila su da su lokalne vlasti iscrpile sve resurse da pomognu novopridošlicama. U februaru 2023, ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer pozvala je na ravnomerniju raspodelu ukrajinskih izbeglica među državama članicama EU.
