Hiljade pristalica hunte koja je zauzela Niger u puču ranije ove nedelje marširalo je u nedelju ulicama glavnog grada Nijameja mašući ruskim zastavama, uzvikujući ime ruskog predsednika i snažno osuđujući bivšeg kolonijalna sila Francuska.
Demonstranti su marširali kroz grad do francuske ambasade, gde su zapaljena vrata, prema rečima nekoga ko je bio u ambasadi kada se to dogodilo i video snimaka koje je video AP. Crni dim se mogao videti kako se diže iz celog grada. Nigerijska vojska razbila je gomilu demonstranata.
Ruska plaćenička grupa Vagner već deluje u susednom Maliju, a ruski predsednik Vladimir Putin želi da proširi uticaj svoje zemlje u regionu. Međutim, još je nejasno da li će se novi lideri hunte kretati prema Moskvi ili će se držati zapadnih partnera Nigera.
Danima nakon državnog udara raste neizvesnost oko budućnosti Nigera, a neki pozivaju na razloge hunte za preuzimanje kontrole.
Predsednik Mohamed Bazum je demokratski izabran pre dve godine u prvom mirnom prenosu vlasti Nigera od nezavisnosti od Francuske 1960.
Pobunjenici su rekli da su ga zbacili jer nije bio u stanju da obezbedi naciju od rastućeg džihadskog nasilja.
Ali neki analitičari i Nigerijci kažu da je to samo izgovor za preuzimanje koje se više odnosi na unutrašnju borbu za moć nego na obezbeđivanje nacije.
„Svi se pitaju: čemu ovaj državni udar? To je zato što to niko nije očekivao. Nismo mogli da očekujemo državni udar u Nigeru jer ne postoji društvena, politička ili bezbednosna situacija koja bi opravdala da vojska preuzme vlast“, rekao je za Asošijeted pres profesor Amad Hasan Bubakar, koji predaje na Univerzitetu u Nijameju.
On je rekao da Bazum želi da smeni šefa predsedničke garde, generala Abdurahmana Čianija, koji je sada zadužen za zemlju. Čiani, koji takođe nosi ime Omara, bio je lojalan Bazumovom prethodniku i to je izazvalo probleme, rekao je Bubakar. AP ne može samostalno da proveri njegovu procenu.
Iako je bezbednosna situacija u Nigeru strašna, nije tako loša kao u susednoj Burkini Faso ili Maliju, koji se takođe bore protiv islamske pobune povezane sa Al Kaidom i grupom Islamska država. Prošle godine, Niger je bio jedini od tri koja je primetila pad nasilja, prema Projektu podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba.
Niger je viđen kao poslednji pouzdan partner Zapada u naporima da se bore protiv džihadista u afričkom regionu Sahel, gde se Rusija i zapadne zemlje bore za uticaj. Francuska ima 1.500 vojnika u zemlji koji vode zajedničke operacije sa Nigerijcima. Sjedinjene Države i druge evropske zemlje su pomogle u obuci nacionalnih trupa.
Regionalna tela, uključujući zapadnoafrički ekonomski blok ECOVAS, osudila su državni udar. Neki koji su učestvovali na nedeljnom skupu upozorili su ih da se drže podalje. „Takođe bih želeo da kažem Evropskoj uniji, Afričkoj uniji i EKOVAS, molim vas, nemojte se mešati u naš posao“, rekao je Oumar Baru Musa, koji je bio na demonstracijama.
„Vreme je da oduzmemo sebi živote, da radimo za sebe. Vreme je da razgovaramo o našoj slobodi i slobodi. Moramo da ostanemo zajedno, moramo da radimo zajedno, moramo da imamo našu istinsku nezavisnost“, rekao je on.
Stručnjaci za konflikte kažu da je od svih zemalja u regionu Niger najviše ugrožen ako se okrene od Zapada, s obzirom na milione dolara vojne pomoći koju je međunarodna zajednica izlila. U subotu je američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da kontinuirani bezbednosni i ekonomski aranžmani koje Niger ima sa SAD zavisi od oslobađanja Bazuma — koji je i dalje u kućnom pritvoru — i „trenutne obnove demokratskog poretka u Nigeru“.
Francuska je u nedelju osudila svako nasilje nad diplomatskim objektima, za čiju bezbednost je odgovorna država domaćin, navodi se u saopštenju vlade.
„Snage Nigerije su dužne da obezbede bezbednost naših diplomatsko-konzularnih prostorija. Pozivamo ih da ispune ovu obavezu prema međunarodnom pravu“, navodi se u saopštenju.
Napad je usledio nakon subotnjeg poteza Francuske da obustavi svu razvojnu i finansijsku pomoć Nigeru.
Afrička unija postavila je 15-dnevni ultimatum hunti u Nigeru da ponovo uspostavi demokratski izabranu vladu u zemlji. ECOVAS održava hitan samit u nedelju u Abudži u Nigeriji.
Blok EKOVAS od 15 zemalja neuspešno je pokušavao da obnovi demokratije u zemljama u kojima je vojska preuzela vlast poslednjih godina. Četiri zemlje upravljaju vojnim režimima u zapadnoj i centralnoj Africi, gde je od 2020. bilo devet uspešnih ili pokušaja puča.
Ako ECOVAS uvede ekonomske sankcije Nigeru, što se inače dešava tokom državnih udara, to bi moglo imati dubok uticaj na Nigerijce, koji žive u trećoj najsiromašnijoj zemlji na svetu, prema najnovijim podacima UN.
Međutim, u televizijskom obraćanju u subotu, Brig. General Mohamed Toumba, jedan od vojnika koji je zbacio Bazuma, optužio je skup da je napravio „plan agresije“ na Niger i rekao da će se zemlja braniti.
Stručnjaci iz Nigera kažu da je prerano da se zna kako će se stvari odvijati.
„Napetosti sa vojskom i dalje traju. Posle ovog bi moglo da dođe do još jednog puča ili do jače intervencije ECOVAS-a, potencijalno vojne sile, čak i ako je teško predvideti kako se to konkretno može desiti i u kom obliku bi to moglo da poprimi“, rekla je Tatjana Smirnova, istraživač u rešavanju sukoba i mirovne misije u Centru FrancoPaik.
„Mnogi akteri takođe pokušavaju da pregovaraju, ali ishod je nejasan“, rekla je ona.
