Letnji vetrovi su preneli miris spaljenog žita širom južne ukrajinske stepe i dalje od krhotina tri ruske krstareće rakete koje su pogodile skromne metalne hangare, piše AP.
Poljoprivredna kompanija Ivuška je ove godine podnela zahtev za akreditaciju za izvoz žitarica, ali je štrajk sredinom jula uništio veliki deo zaliha, nekoliko dana nakon što je Rusija odustala od dogovora o žitu koji bi omogućio pošiljke preko Crnog mora bez straha od napada.
Muškarci bez košulje i bosi, sa pocrnelim đonovima od pepela, bacali su nesagorelo žito u gomile i čekali utovarivača, čiji je vozač, uprkos razbijenom šoferšajbnu, vešto upravljao oko uvrnutih metalnih gelera, komadića projektila i kratera.
Nadali su se da će pobediti sledeću kišu da spasu ono što je ostalo od useva. Prema regionalnom tužilaštvu u Odesi, Rusija je 21. jula pogodila objekat sa tri krstareće rakete klase Kalibr i Oniks.
„Nemamo pojma zašto su to uradili“, objasnila je Olha Romanova, šefica Ivuške. Romanova, koja je radila u ruševinama zajedno sa ostalima, nosila je crvenu maramu i iscrpljen izraz lica i bila je previše iznemogla da bi uopšte procenila svoje gubitke.
Ona ne može da shvati zašto su Rusi gađali Ivušku, jer u blizini nema vojnih objekata, a linije fronta su daleko od sela u Odeskoj oblasti.
„Potrošili su toliko novca na nas“, rekla je zbunjena. Rakete koje su uništile silose vrede milione dolara — daleko više od useva koji su uništili.
Ali Ivuška nije bila jedina meta u Odesi. Glavna luka je takođe pogođena, ostavljajući crnomorske brodarske kompanije koje su se oslanjale na dogovor o žitu da bi bile bezbedne, a zalihe hrane u svetu su bile zaustavljene.
Crno more je pokrivalo oko 95 odsto ukrajinskog izvoza žitarica pre ruske invazije, a inicijativa uz posredovanje Ujedinjenih nacija omogućila je Ukrajini da isporuči veći deo onoga što su farmeri požnjeli 2021. i 2022. godine, rekao je Džozef Glauber, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane.
Ukrajina, glavni dobavljač kukuruza, pšenice, ječma i biljnog ulja, isporučila je 32,9 miliona metričkih tona (36,2 miliona američkih tona) žitarica u okviru skoro jednogodišnjeg sporazuma osmišljenog da ublaži globalnu krizu sa hranom. Bila je u mogućnosti da izvozi dodatnih 2 do 2,5 miliona metričkih tona (2,2 do 2,7 miliona američkih tona) mesečno rekom Dunav, drumom i železnicom kroz Evropu.
To su sada jedini putevi za otpremu žitarica, ali su izazvali podele među obližnjim evropskim zemljama i izazvali veće troškove koje će apsorbovati ukrajinski farmeri, rekao je Glauber, bivši glavni ekonomista u američkom Ministarstvu poljoprivrede.
Ruski raketni udari na dunavsku luku prošlog ponedeljka takođe su pokrenuli pitanje koliko će još ta ruta ostati održiva.
To je destimulacija da se nastavi sa sadnjom polja koja su već ugrožena projektilima i posuta eksplozivnim minama. Proizvodnja kukuruza i pšenice u Ukrajini koja zavisi od poljoprivrede pala je za skoro 40% ove godine u odnosu na predratni nivo, kažu analitičari.
Od prvog jula prošle godine do 30. juna ove godine Ukrajina je izvezla 68 miliona tona žitarica, pokazuju podaci Mikole Horbačova, predsednika Ukrajinskog udruženja žitarica. Ukrajinski farmeri su 11,2 miliona tona otpremili železnicom, 5,5 miliona tona drumskim transportom i oko 18 miliona tona preko dunavskih luka. Pored toga, skoro polovina od ukupno izvezenog žitarica, 33 miliona tona, isporučena je preko morskih luka u okviru Crnomorske inicijative za žito.
Ihor Osmačko, generalni direktor Agroprosperis grupe, nije bio iznenađen ruskim povlačenjem iz sporazuma koji je doveo do njegovog kolapsa. Njegova kompanija to nikada nije smatrala pouzdanim ili trajnim rešenjem tokom rata.
On je rekao da su Rusi često kočili dogovor, čak i dok je funkcionisao, odlažući inspekcije brodova sve dok teret ne bude vraćen, što je dovelo do gubitka od 30 miliona dolara samo za njegovu kompaniju. Sada su ponovo primorani da plate da preusmere 100.000 tona žita zarobljenih u lukama koje više nisu bezbedne, rekao je Osmačko.
„Sve ovo vreme smo se pripremali“, rekao je Osmačko. „Nismo stali. Idemo napred.”
Osmačko je procenio da je oko 80% do 90% od oko 3,2 miliona tona žitarica koje je Agroprosperis izvezao u Kinu, Evropu i afričke zemlje tokom prošle godine prošlo kroz žitni koridor.
„Najznačajniji problem danas su troškovi logistike“, objasnio je Nikola Horbačov, predsednik Ukrajinskog udruženja za žito. Pre rata, farmeri su plaćali otprilike 20 do 25 dolara po toni za transport žitarica u luke u Odesi. Sada su se troškovi logistike utrostručili jer su primorani da plate više od 100 dolara za transport jedne tone alternativnim rutama kroz dunavsku luku do Konstance u Rumuniji.
„Ako bismo išli na Dunav sa zatvorenim koridorom za žito, praktično sva naša proizvodnja bi bila neisplativa“, rekao je Osmačko.
Dunavske luke ne mogu da podnesu istu zapreminu kao morske luke. Najviše što je Agroprosperis poslao ovom rutom je 75.000 tona mesečno, u poređenju sa mesečnim prosekom od 250.000 tona kroz crnomorske luke.
Ukrajinska žetva ove godine je najniža u poslednjoj deceniji, prema julskom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede. Horbačov je rekao da bi troškovi transporta za izvoz širom sveta i neizvesnost oko dužine rata mogli brzo da učine novu sadnju neisplativom za ukrajinske poljoprivrednike.
Ukrajina trenutno proizvodi tri puta više žitarica nego što ih troši, dok će svetske cene neizbežno rasti ako se izvoz zemlje smanji.
„Mislim da gledate na smanjenu Ukrajinu u najmanje narednih nekoliko godina, a možda i duže“, rekao je Glauber, bivši američki zvaničnik za poljoprivredu. „To je nešto što ostatak sveta samo treba da nadoknadi.“
Rat sa svih strana predstavlja rizik za Agroprosperis.
U Sumskoj oblasti na granici sa Rusijom, farmeri beru svoje useve u pancirima. Ponekad moraju da zaustave svoje kombajne usred žitnih polja da pokupe gelere ruskih projektila.
„Povremeno može biti teško“, priznao je Osmačko. „Ali postoje odgovornosti – neki imaju dužnosti na frontu. Neki moraju da uzgajaju hranu i da obezbede bezbednost zemlje i sveta.”
