Podstaknuti snažnim vetrovima i rekordnim temperaturama, šumski požari na grčkom ostrvu Rodos nedavno su se zapanjujućom brzinom proširili iz brdovite unutrašnjosti na gusto naseljenu obalu, ostavljajući vlastima zastrašujući zadatak evakuacije hiljada stanovnika i turista iz opasnosti.
Ne može se zanemariti uloga klimatskih promena u povećanju rizika od požara. Svet je u proseku za 1,2°C topliji nego u predindustrijskoj klimi, a ova dodatna toplota donosi češće toplotne talase i suše. Ovi vremenski uslovi čine okolinu podložnijom požaru, a njihova sve veća učestalost izložila je regione koji su već podložni požaru, kao što je Mediteran, većem riziku od katastrofe.
Naučnici koriste vremenski indeks požara da procene kako zapaljiva vegetacija postaje pod određenim vremenskim uslovima, uključujući temperaturu, vlažnost, brzinu vetra i koliko je nedavno pala kiša. U Sredozemnom moru, učestalost ekstremnih vrednosti ovog indeksa porasla je brže nego bilo gde drugde na Zemlji od kraja 20. veka. Kao rezultat toga, Mediteran se sada suočava sa 29 dodatnih dana ekstremnih požara godišnje.
Nedavni napad ekstremnih požara u Grčkoj proizašao je iz toplotnog talasa koji bi bio najmanje 50 puta manje verovatan u predindustrijskoj klimi. Dani sa ekstremnim požarima će se povećati do 2100 ako se emisije ne smanje.
Zbog promena u globalnoj klimi, Program UN za životnu sredinu predviđa povećanje ekstremnih šumskih požara do 14% do 2030. i 50% do 2100. Čak i pri zagrevanju od 1,5°C (države na pragu su obećale da će zaustaviti porast temperature kao deo Pariskog sporazuma iz 2015.), očekuje se da će na Mediteranu izgoreti 40% veća površina.
Kada se pripisuje uzrok šumskog požara, važno je napraviti razliku između faktora koji izazivaju paljenje požara i onih koji uzrokuju da vegetacija postane toliko suva da je pripremljena da izgori. Klimatske promene same po sebi ne mogu zapaliti vatru – neophodna je iskra iz izvora paljenja ili munja.
Za podmetanje barem nekih požara u Grčkoj okrivljeni su piromani, iako je palež zapravo manji uzrok šumskih požara u zemlji. Od prošlih grčkih požara sa potvrđenim uzrokom paljenja, samo 23% je uzrokovano paljevinom. Većina je nastala kao posledica požara na poljoprivrednim površinama koje su prvobitno počele da sagorevaju otpadne useve ili podstiču novi rast pašnjaka, ili od požara na šikarama i travnjacima koji su bili zapaljeni da bi se upravljalo neželjenom vegetacijom.
Sa klimatskim promenama koje pružaju više uslova koji podržavaju vatru, pojavljuju se nove mogućnosti za ljude da potpale požare, bilo namerno ili slučajno.
Učestalost ekstremnih požara će se ubrzati ako globalno zagrevanje pređe 2°C, ali svet i dalje može da izbegne najteže ishode brzim smanjenjem emisije gasova staklene bašte. Nije kasno da se prestane sa sagorevanjem fosilnih goriva koja pokreću klimatske promene i ekstremne vremenske prilike.
Regije kao što je Mediteran imaju prirodne pejzaže sklone požaru i nerealno je očekivati da ljudi potpuno isključe vatru iz svog života. Društvo mora naučiti da se prilagodi i živi sa vatrom, dok povećava pripreme za ekstremnije požare u budućnosti.
Budžeti za požare su istorijski davali prioritet borbi protiv aktivnih požara. Na primer, u Grčkoj je 92% nacionalnog budžeta za šumske požare bilo posvećeno suzbijanju požara tokom 2010-ih, dok je samo 8% bilo posvećeno njihovom sprečavanju. Pored ulaganja u vatrogasne timove i opremu, zemlje treba da razviju bolje sisteme za rano upozoravanje, planove evakuacije, zgrade otporne na vatru i kompjuterske modele ponašanja u požaru. Programi koji zajednice čine svesnijim svoje uloge u bezbednosti od požara, uključujući zaustavljanje paljenja i slučajnih paljenja, takođe su kritični.
U mnogim delovima Mediterana, decenije napuštenog ruralnog zemljišta dovele su do toga da vegetacija raste gušće nego u prošlosti. Ova gušća vegetacija može značiti više goriva za šumske požare, promovišući intenzivnije paljenje. Jedna od opcija da ovo gorivo bude pod kontrolom je korišćenje kontrolisanih opekotina tokom prozora sa sigurnim vremenskim uslovima.
Šumski požari u Grčkoj su oštar podsetnik na pretnju koju predstavljaju klimatske promene i skupoću propuštanja međunarodnih ciljeva za smanjenje emisija. Odlučne akcije za suzbijanje emisija, upravljanje gorivima u pejzažu i priprema zajednica i dalje mogu smanjiti rizike koje će požari predstavljati u budućnosti.
