Jednostranom odlukom Albina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija, koju je doneo 14. juna, u radnjama se prazne rafovi s osnovnim životnim namirnicama, a sve je manje i mešovite robe u prodavnicama u četiri opštine na severu Kosmeta. Nema brašna, ulja, šećera, soli, mleka i mlečnih proizvoda iz centralne Srbije, a samo onaj kome se posreći može još negde da nađe popularnu „kravicu” i mlečne proizvode „Imleka”.
Umesto srpske robe, na rafovima je mleko iz inostranstva, a može se videti i jogurt albanskog proizvođača, što navodi na pomisao da srpski prodavci robu nabavljaju na jugu, u albanskim veletrgovinama.
Stanovnici Kosovske Mitrovice nisu bili voljni da pod imenom i prezimenom govore za novine, a jedan od vlasnika veće trgovinske radnje u centru grada za „Politiku” kaže:
„Ne pitajte kako se snalazimo. Zar svet ne vidi koje anticivilizacijske mere sprovodi Priština. Šta hoće Kurti? Da nas ostavi na hlebu i vodi? Nije ovo prvi put da nam Priština uvodi zabrane, ali smo se nekako snalazili. Sada nas on uvodi u humanitarnu katastrofu, a svet ćuti.”
U ovoj prodavnici je poluprazna i vitrina s delikatesnom robom, a osim suhomesnatih proizvoda makedonskih i crnogorskih proizvođača, nije bilo namirnica koje dolaze iz centralne Srbije.
I u ostalim prodavnicama u centru grada, koje su do pre 45 dana bile krcate robom, sada se vidi tek pokoja flaša ulja, poluprazni su rafovi sa šećerom koji se prodaje i na rinfuz, a može se naći samo po koja kutija soli.
„Ovo je sve otišlo bestraga. Priština na sve načine hoće da nas slomi. Nabavljamo robu gde stignemo”, zagonetno je rekao i vlasnik jedne prodavnice u širem centru Kosovske Mitrovice, kod koga je, kao i u prethodnoj radnji, najviše bilo „grickalica” i slatkiša.
Ono što je karakteristično za mnoge radnje je da nemaju kajmak, koji su, inače, donosili seljani iz opština Leposavić i Zubin Potok.
„U ovoj situaciji, kad se ljudi hapse, kidnapuju, malo se ko odluči da iz sela u opštinama Leposavić i Zubin Potok krene u Kosovsku Mitrovicu. S pravom ljudi neće da rizikuju. Da, nema kajmaka, a više nemamo ni čuveni sjenički i golijski sir”, priča vlasnik jedne radnje u kojoj je doskora mogla da se nađe roba „od igle do lokomotive”.
Na kioscima, odlukom Kurtija od 14. juna, nema ni beogradske štampe.
