Lideri puča u Nigeru proglasili su generala Abdourahamana Tianija za novog šefa države u petak dana nakon što su rekli da su zbacili predsednika Mohameda Bazuma u sedmom vojnom preuzimanju vlasti u Zapadnoj i Centralnoj Africi za manje od tri godine. .
Afričke zemlje, zapadne sile i regionalne i međunarodne organizacije izrazile su podršku Bazumu i pozvale na obnovu demokratije. Neki zvaničnici su sugerisali da ishod još nije konačan.
Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona u petak je to eksplicitno nazvala „pokušajem državnog udara“, dok je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao da još ima prostora za unutarafričku diplomatiju.
Preokret je izazvao zabrinutost za bezbednost regiona u kojem je Niger bio ključni saveznik zapadnih sila koje nastoje da obuzdaju pobune grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.
„Vojno preuzimanje vlasti može dovesti do toga da Sjedinjene Države prekinu bezbednosnu i drugu saradnju sa vladom Nigera“, rekao je Kirbi na brifingu.
Tiani je bio šef predsedničke garde čiji su vojnici zatvorili Bazuma u njegovu palatu u sredu, što je izazvalo zabunu oko toga ko ima kontrolu.
Bazum nije dao izjavu od četvrtka ujutro, kada je obećao da će zaštititi „teško stečene“ demokratske dobitke u objavi na društvenim mrežama.
Nekoliko svetskih lidera je reklo da su razgovarali sa njim od puča i da je on i dalje zatočen u palati sa svojom porodicom, ali „dobro“.
Bivša kolonijalna sila Francuska je rekla da i dalje priznaje Bazuma kao legitimnog vođu.
General se u petak na državnoj televiziji pojavio sa transparentom na ekranu koji ga opisuje kao predsednika novoformiranog vojnog tela, Nacionalnog saveta za zaštitu otadžbine (CNSP).
„Predsednik CNSP je šef države“, rekao je jedan oficir čitajući saopštenje.
Ustav je suspendovan, sve vladine institucije su raspuštene, a CNSP će vršiti svu zakonodavnu i izvršnu vlast dok se ne vrati ustavni poredak, dodaje se u saopštenju. Nije dalo vremenske okvire.
Tiani se u petak popodne u predsedničkoj palati sastao sa šefovima svih ministarstava. Član CNSP-a rekao je novinarima nakon sastanka da će ministarstva nastaviti da pružaju usluge.
Pre ustanka, Niger je bio viđen kao najstabilniji saveznik Zapada u nestabilnom regionu.
Graniči se sa tri zemlje – Malijem, Burkinom Faso i Čadom – pogođenim državnim udarima u poslednje dve godine. Neki su bili podstaknuti frustracijom zbog rastuće nesigurnosti.
Francuska, Nemačka, Italija i Sjedinjene Države imaju trupe u Nigeru na vojnoj obuci i misijama protiv pobunjenika.
Niger je takođe sedmi najveći svetski proizvođač uranijuma, radioaktivnog metala koji se široko koristi za nuklearnu energiju i nuklearno oružje, kao i za lečenje raka.
Kao i vojni vladari Malija i Burkine Faso, Tiani je pravdao državni udar rekavši da vlada nije uspela da obuzda islamističku pobunu.
U glavnom gradu Nimaju reakcije na državni udar bile su različite.
„Moramo biti veoma oprezni kako bismo osigurali da im ova borba protiv terorizma ne pruži poziciju ili priliku da zauvek ostanu na vlasti“, rekao je stanovnik Usman Kansi.
Drugi prolaznik, Ibrahim Hamidou, video je preuzimanje kao pozitivan potez protiv lošeg upravljanja i nesigurnosti za koju je delimično okrivio prisustvo stranih čizama.
„Rezultati nisu dobri… to znači da je njihovo prisustvo od male koristi“, rekao je Rojtersu.
Džihadistički militanti se godinama šire širom regiona Sahela u zapadnoj Africi. Niger ih je do sada držao bolje od Malija i Burkine Faso, gde se nasilje samo pogoršalo od vojnog preuzimanja vlasti.
Hunte u Maliju i Burkini Faso se sve više okreću Rusiji kao strateškom savezniku i distanciraju se od tradicionalnih partnera kao što je Francuska, koja se suočava sa rastućim talasom negodovanja prema svom uticaju u Sahelu.
Među pristalicama puča koje su u četvrtak izašle na ulice glavnog grada Nijameja bilo je nekoliko ruskih zastava.
Jedan od retkih međunarodnih glasova koji su pozdravili preuzimanje bio je šef plaćenika Vagnera Jevgenij Prigožin, koji je i dalje aktivan uprkos tome što je vodio neuspelu pobunu protiv vrha ruske vojske prošlog meseca. On je puč opisao kao ustanak protiv kolonizatora i ponudio usluge svojih boraca za uvođenje reda.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da treba vratiti ustavni poredak.
Strane zemlje nisu najavile nikakav plan za intervenciju u Nigeru, ali je Tiani upozorio na bilo kakve pokušaje izvlačenja Bazuma, rekavši da bi strana vojna intervencija rezultirala „masakrom stanovništva Nigera i haosom“.
Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS) održaće hitan samit u Nigeriji u nedelju kako bi razgovarala o situaciji.
Niger će testirati regionalni blok, koji se borio da ubedi vojnike da vrate vlast nakon najnovijeg talasa puča u državama članicama Maliju, Gvineji i Burkini Faso.
ECOVAS se prepirao sa huntama oko rokova tranzicije koje je smatrao predugačkim i uveo sankcije Maliju i Gvineji zbog njihove nevoljnosti da sarađuju.
Evropska unija je zapretila smanjenjem budžetske podrške Nigeru, dok su Sjedinjene Države saopštile da njihova saradnja sa vladom Nigera zavisi od „demokratskih standarda“.
Ujedinjene nacije su saopštile da će i dalje isporučivati pomoć Nigeru iako nisu imale nikakav kontakt sa vojskom od puča.
