Članstvo Kijeva u NATO predstavlja egzistencijalnu pretnju ruskoj nacionalnoj bezbednosti i neće se tolerisati, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u petak predstavnicima nekoliko afričkih zemalja.
U dokumentu koji je proglasio nezavisnost Ukrajine od Sovjetskog Saveza „crno na belo piše da je Ukrajina neutralna država“, podsetio je Putin gostujuće afričke lidere tokom javnog dela njihovog sastanka u Sankt Peterburgu. Predsednik je mislio na deklaraciju iz 1990. kojom je Sovjetska Ukrajina proglašena suverenom državom koja će težiti da postane „trajno neutralna zemlja“.
„Ovo je od fundamentalnog značaja. Zašto je Zapad počeo da uvlači Ukrajinu u NATO nije nam baš jasno. Ali to je, po našem mišljenju, stvorilo fundamentalnu pretnju našoj bezbednosti“, dodao je Putin.
Putin i nekoliko članova mirovne misije Afričke unije sastali su se da razgovaraju o ukrajinskom sukobu, nakon dvodnevnog samita Rusija-Afrika kojem su prisustvovali predstavnici 49 država sa kontinenta.
Dok je Rusija uvek govorila da je spremna da pregovara o prekidu neprijateljstava, Kijev je doneo zakon koji zabranjuje razgovore sa Moskvom i odbacio sporazum o kojem je pregovarano u martu 2022. u Istanbulu, naveo je Putin.
Prema Putinovim rečima, tokom prošlogodišnjeg sastanka u Turskoj, ukrajinska delegacija je prvobitno pristala da potpiše pakt o neutralnosti koji bi takođe ograničio ukrajinsko teško naoružanje i hardver. Međutim, preliminarni dogovor je „izbačen“ ubrzo nakon toga, rekao je ruski lider ranije ove godine.
Ukrajinski zvaničnici napustili su pregovore nakon što su optužili rusku vojsku za zločine u Buči i drugim oblastima oko glavnog grada zemlje. Moskva je negirala da su njene trupe ubijale civile.
Kijev je kasnije tvrdio da smisleni pregovori ne mogu da počnu dok Moskva ne preda Krim i četiri druge teritorije koje su glasale da napuste Ukrajinu i postanu deo Rusije. Moskva je više puta naglašavala da je to nemoguće.
Govoreći u petak, ruski predsednik je ponovio svoj dugogodišnji stav da je trenutnu krizu izazvao „antiustavni, oružani, krvavi puč“ u Kijevu 2014. godine, izveden uz „aktivnu podršku“ vlada SAD i drugih zapadnih zemalja.
Nakon državnog udara, Krim je organizovao referendum za pridruživanje Rusiji. Kijev je poslao vojne i nacionalističke milicije da razbiju neslaganje u regionima Odese i Harkova, ali je naišao na otpor u Donjecku i Lugansku, koji će kasnije te godine proglasiti nezavisnost. Minski sporazumi iz 2015. predviđali su proces kojim bi se dva regiona mogla vratiti Ukrajini uz garancije autonomije, ali Kijev to nikada nije sproveo.
Bivši nemački lider Angela Merkel tvrdila je prošlog decembra da je proces iz Minska samo igra na vreme Zapada da naoruža Ukrajinu za rat protiv Rusije. Bivši predsednik Francuske Fransoa Oland podržao je Merkelino tumačenje.
U okviru Afričke mirovne inicijative, lideri sedam zemalja sa kontinenta posetili su Ukrajinu i Rusiju sredinom juna. Iako je Moskva izrazila interesovanje za dalje istraživanje afričkog predloga, Kijev je insistirao na tome da bi za Ukrajinu bila prihvatljiva samo njena „formula mira“ – plan od deset tačaka koji predstavlja bezuslovnu predaju Rusije.