Studija povezuje siromaštvo sa povećanim relapsom akutne limfoblastne leukemije

Studija povezuje siromaštvo sa povećanim relapsom akutne limfoblastne leukemije

Nova studija sa Univerziteta Alabama na Medicinskom fakultetu Marniks E. Heersink u Birmingemu sugeriše da bi ekonomski status porodice mogao biti povezan sa prekomernim relapsom kod dece sa dijagnozom akutne limfoblastne leukemije.

„Akutna limfoblastna leukemija, ili ALL, je vrsta raka krvi u kojoj se nekontrolisana proizvodnja ćelija raka javlja u koštanoj srži“, rekao je Aman Vadhva, MD, docent u UAB Odeljenju za pedijatrijsku hematologiju-onkologiju. „Ovo sprečava stvaranje normalnih krvnih zrnaca. Lečenje ALL zahteva nekoliko godina hemoterapije, ali stopa izlečenja savremenim tretmanima prelazi 90%.“

Studija, objavljena u časopisu Blood, pratila je preko 600 učesnika kojima je dijagnostikovan ALL. Učesnici uključeni u ovu studiju imali su u proseku šest godina i praćeni su skoro osam godina nakon završetka lečenja.

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, ponderisani prosečan prag siromaštva za četvoročlano domaćinstvo u 2019. bio je 26.172 dolara. Za ovu studiju, smatralo se da porodice koje su prijavile prihode ispod 120% federalnog praga žive u ekstremnom siromaštvu. Sve u svemu, 12,3% učesnika studije ispunilo je kriterijume za ekstremno siromaštvo.

Istraživači su otkrili da je šansa za recidiv ALL tri godine nakon dijagnoze veća kod pacijenata koji žive u domaćinstvima sa ekstremnim siromaštvom u odnosu na one bez – 14,3% veća verovatnoća u poređenju sa 7,6%.

„Rezultati ove studije pokazuju da su deca sa SVE koja žive u ekstremnom siromaštvu izložena povećanom riziku od recidiva u poređenju sa decom koja ne žive u ekstremnom siromaštvu“, rekao je Vadva. „Takođe smo otkrili da deca sa ALL-om koja žive u ekstremnom siromaštvu imaju nižu privrženost oralnom merkaptopurinu, ključnom leku tokom lečenja. Međutim, niža privrženost ne objašnjava u potpunosti povećan rizik od recidiva.“

Ovo dovodi u pitanje za Vadhva i njegov tim koje biološke efekte život u siromaštvu može izazvati i na koje strukturne barijere mogu naići adekvatne zdravstvene nege, što bi moglo povećati rizik od recidiva.

Gledajući napred, on se nada da će pedijatrijski onkolozi koji brinu o deci sa SVIM pregledom siromaštva i koristiti raspoložive resurse, kao što su kartice za gorivo i vaučeri za hranu, da pomognu porodicama koje se bore sa ovim osnovnim potrebama.

„Nadamo se da će buduća istraživanja obuhvatiti uzročne mehanizme, tako da ih možemo direktno ciljati i dalje poboljšati stope izlečenja za ovu bolest i sve one na koje utiče“, rekao je Vadva.