Najpoznatiji domorodački vođa Amazona pozvao je u petak brazilskog predsednika da brani prava starosedelaca. Šef Raoni Metuktire je zahtevao da se „opadači“ uklone sa njihovih teritorija i da vlada prekine pregovore o kreditima za ugljenik koji su isključili starosedeoce iz diskusija, piše AP.
U pismu predsedniku Luizu Inaciu Luli da Silvi, Raoni je zahtevao da vlada odgovori na 11 konkretnih zahteva do 9. avgusta, drugog i poslednjeg dana samita u Amazonu kojem će Lula i drugi šefovi južnoameričkih država prisustvovati u gradu Belem.
Manifest je uručen ministru starosjedilačkih naroda Sonji Guajajari na događaju kojem je prisustvovalo 1.000 pripadnika različitih etničkih grupa u gradu Sao Jose do Ksingu u državi Mato Grosso.
Lula je u maju potpisao zakon kojim se utire put tržištu za trgovinu kreditima za ugljenik – nastali smanjenjem emisija gasova staklene bašte koji izazivaju klimatske promene, a koji se mogu kupiti da bi se poštovali eventualna ograničenja emisija. Lulina administracija navodno priprema nacrt uredbe za rad tržišta ugljenika i planira da je predstavi u narednim mesecima.
Ali Raoni je u svom pismu rekao da starosedeoci nisu uključeni u proces i da je njihovo učešće potrebno za izradu pravednog zakona koji uzima u obzir njihova prava.
Raoni, koji je sada u svojim 90-im godinama, takođe je zahtevao od vlade da zauzme „konkretan stav“ o predstojećoj sudskoj presudi koja preti da se pojedinim autohtonim teritorijama oduzmu njihova imena. Vrhovni sud je u procesu procene da li su autohtoni narodi morali fizički da okupiraju svoje teritorije pre 1988. godine da bi podržali svoje imovinske zahteve.
Raoni je godinama vodio kampanju za zaštitu autohtonih teritorija u Amazoniji. Dokumentarni film iz 1978. godine „Raoni: Borba za Amazon“ doprineo je njegovoj slavi, kao i turneja 1989. sa britanskim muzičarem Stingom.
U pismu se takođe traži obustava rudarskih aktivnosti koje su izazvale zdravstvenu krizu među narodom Janomami tokom prethodne vlade krajnje desničarskog predsednika Žair Bolsonara, dok su ilegalni rudari zlata ušli na njihovu teritoriju.
Lulina vlada je provela mesece proterujući većinu njih iz zemalja Janomamija. Neki, međutim, i dalje rade noću kako bi izbegli da budu uhvaćeni, rekao je ranije ovog meseca Rodrigo Agostinjo, šef ekološke agencije Ibama.
Raonijevo pismo je takođe zahtevalo masovno testiranje autohtonih naroda na izloženost živi – koju naširoko koriste kopači zlata za odvajanje metala – i medicinski tretman za pogođene.
Takođe je osudilo takozvana „poljoprivredna partnerstva“ uspostavljena pod Bolsonarom koja su primorala starosedeoce da rade u poljoprivredi, rekavši da su „neustavna i da se protive modelu kulturne održivosti“.
Događaj u petak u Sao Jose do Ksingu takođe je prikazao pismo britanskog kralja Čarlsa u kojem se izražava podrška Raoniju i napominje zajednička želja da se Amazon vidi zaštićena.
Kao način zaštite svoje zemlje, starosedeoci Brazila su se zalagali za uspostavljanje više autohtonih teritorija, što je spor proces koji može potrajati godinama. Brazil je do sada uspostavio 732 autohtone teritorije, koje zauzimaju više od 117 miliona hektara (453.000 kvadratnih milja) – ili skoro 14% ogromnog prostora zemlje, prema podacima Instituto Socioambiental.
Od 14 teritorija za koje je vlada rekla da će biti stvorene, samo šest je do sada uspostavljeno u okviru poslednjeg, trećeg Lulinog mandata koji je počeo u januaru. Međutim, seča šuma u amazonskoj prašumi opala je za 33,6% u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2022. godine, što je ohrabrujući znak za napore njegove administracije u oblasti životne sredine.
Lula je prošle godine vodio kampanju sa obećanjima da će obuzdati nelegalnu seču i poništiti ekološku devastaciju pod Bolsonarom. Raoni je hodao pored Lule rampom predsedničke palate pre svog inauguracionog obraćanja 1. januara.
