Teške mentalne bolesti kao što su veliki depresivni poremećaj, bipolarni poremećaj i šizofrenija imaju ogroman uticaj ne samo na pogođenu osobu, već i na njihove porodice. Deca roditelja sa teškom mentalnom bolešću takođe imaju veću verovatnoću da dožive psihičke i socijalne nedaće i akademske probleme, a i oni su u većem riziku da i sami razviju tešku mentalnu bolest.
Genetski faktori su deo razloga zašto, ali ne objašnjavaju u potpunosti ove ishode. Umesto toga, istraživači ukazuju na složenu interakciju između genetske predispozicije i nekoliko psihosocijalnih uticaja, uključujući privrženost roditelja i deteta, nepovoljna iskustva iz detinjstva, porodičnu disfunkciju i socioekonomski nedostatak.
Čini se da ishodi za porodičnu decu u riziku zavise od tačke u razvoju na kojoj su bili izloženi nepovoljnim psihosocijalnim i porodičnim faktorima i koliko dugo. U isto vreme, čini se da uticaji na ublažavanje takođe igraju ulogu, kao što je pogođeni roditelj u dobroj remisiji, drugi zdravi odnosi odraslih i vršnjaka, kao i podrška proširenoj porodici, zajednici i školskom životu, takođe igraju ulogu.
Dobra vest je da se mnogi od ovih faktora rizika za decu mogu promeniti ili sprečiti. S druge strane, zdravstvene usluge se često fokusiraju na lečenje, a ne na prevenciju, i gledaju na pacijente pojedinačno, a ne na porodični pristup.
„Deca roditelja sa teškom mentalnom bolešću su zanemarena grupa visokog rizika za koju promocija mentalnog zdravlja i rana intervencija mogu imati dubok uticaj“, kaže En Dafi, profesor na Odeljenju za psihijatriju. Nedavno je vodila recenziju na ovu temu kao deo međunarodnog zajedničkog rada, objavljenog u Nature Mental Health. Članak preporučuje pristup zasnovan na dokazima za proaktivnu podršku ovoj deci i razmatra specifične izazove i potrebe u vezi sa različitim roditeljskim poremećajima.
Na primer, deca roditelja sa velikom depresijom su podložnija teškim mentalnim bolestima, ali takođe mogu da žive u kućnom okruženju koje je stalno stresno. Kada teška depresija pogađa dve generacije, verovatno će se pojaviti u još mlađoj dobi.
Članak otkriva da što se ranije dete upozna sa stresorom, to može biti veći uticaj na njegovo mentalno zdravlje. Čak i prenatalno i izlaganje tokom prve dve godine života povezano je sa većim rizikom od mentalnih poremećaja.
Istraživanja sugerišu da su iskustva iz ranog detinjstva ključna za mentalni razvoj, uključujući razvoj zdravih društvenih i emocionalnih resursa za suočavanje. Ovo je posebno izazovno u porodicama u kojima roditelj ima šizofreniju: dokazi pokazuju da njihova deca često imaju neurorazvojne i socijalne probleme, koji se ne vide kod dece sa rizikom od poremećaja raspoloženja. Takođe su pod većim rizikom od opekotina, nesreća, bolesti i propuštanja preventivnih zdravstvenih prilika (vakcinacija) tokom detinjstva, a manje je verovatno da će biti uspešni u školi.
Još jedan ključni momenat za zdrav razvoj je adolescencija, vreme u kojem mladi ljudi upravljaju spoljnim rizicima (npr. upotreba supstanci) i gde roditelji obično igraju važnu obrazovnu i ulogu podrške – onu na koju može negativno uticati mentalna bolest roditelja.
Dalja istraga o biološkim, psihološkim i socijalnim aspektima teških mentalnih bolesti omogućiće istraživačima da uspostave modele i alate za procenu rizika koji će usmeravati mogućnosti prevencije i rane intervencije. Ali prvi korak u prevenciji lošeg mentalnog zdravlja i dobrobiti dece je jasan: obezbeđivanje pristupa roditeljima koji pate od teške mentalne bolesti imaju pristup lečenju i podršci, uključujući i tokom trudnoće.
Istraživači sugerišu da bi komplementarne strategije mogle da uključuju programe za promovisanje zdravih interakcija roditelja i dece, kao i obrazovanje i obuku za roditelje sa mentalnim bolestima, tinejdžere i zdravstvene radnike.
„Roditelji igraju vitalnu ulogu u zdravom razvoju svoje dece, a kada se roditelji bore sa bolešću, porodice mogu da plate visoku cenu“, kaže dr Dafi. „Naš dokument je poziv na akciju i pruža preporuke koje bi mogle poslužiti kao početna tačka u razvoju alata i resursa za proaktivnu podršku roditeljima sa teškim mentalnim bolestima. Oni imaju potencijal za ogromnu korist—za decu u porodičnom riziku, njihove roditelje, i za društvo u celini“.
