Stalno izloženi negativnim emocijama, profesionalci u odnosima kao što su socijalni radnici, psiholozi i psihoedukatori su u velikom riziku da dožive „emocionalnu zarazu“, nesvesni, automatski prenos emocija sa jedne osobe na drugu.
Ta zaraza može dovesti do stresa i uznemirenosti, jer su „emocionalni problemi među glavnim faktorima koji dovode do sagorevanja, pa čak i depresije“, kaže Pierrich Pluskuellec, profesor na Školi za psihoedukaciju Univerziteta u Montrealu.
Ali kako najbolje znati koliko je jaka ova „emocionalna zaraza“, a samim tim i koliki je rizik za profesionalce koji se njome bave iz dana u dan? Odgovor je korišćenjem veštačke inteligencije, otkrio je Pluskuellec.
U studiji objavljenoj ranije ovog meseca u časopisu Psichological Reports, Pluskuellec i njegov student na master studijama Vincent Denault opisuju korišćenje softvera AI za automatsko merenje izraza lica ljudi dok gledaju klipove iz popularnih filmova.
Ono što su otkrili je da što više učesnici reaguju svojim licima na emocije prikazane u filmskim isječcima, čini se da je njihov rizik od depresije veći, a manje su sposobni da pokažu saosećanje.
Učestvovalo je ukupno 56 studenata psihoedukacije, uglavnom žena, koje je regrutovala studentkinja master studija Kejli Smart. U laboratoriji su gledali 30-minutni video snimak filmskih odlomaka za koje se zna da izazivaju i pozitivne i negativne emocije (kao što su radost, bes, strah, tuga, gađenje ili iznenađenje) ili, u nekim slučajevima, uopšte nema emocija.
Smatralo se da su oni koji će verovatnije biti „kontaminirani“ emocijama drugih dok gledaju filmske klipove izloženi većem riziku od depresije. Najpredvidljivija varijabla bila je ukupna reaktivnost na filmske isječke, bez obzira na prenesenu emociju.
Lica učenika su snimljena i analizirana softverom FACET (Facial Action Coding Sistem), koji koristi AI. Pre ove nove tehnike, alatka za merenje nazvana Skala emocionalne zaraze (ECC) se oslanjala na upitnik koji je samostalno sproveo da bi proizveo svoje rezultate.
„Problem (sa ECC) je u tome što ako niste svesni sopstvenih emocija ili ako nemate dobru introspekciju, odgovorićete pogrešno“, rekao je Pluskuellec, čiji drugi istraživački interesi uključuju afektivno računarstvo i Neverbalna komunikacija.
Prethodna studija Pluskuellec-a, koja je uključivala 700 radnika za zaštitu mladih, pokazala je da kada emocije nadvladaju ljude u takvim „brižnim“ profesijama, to negativno utiče na njihov rad. Dok im empatija omogućava da prepoznaju emocije, simpatija (tj. osećanje onoga što druga osoba oseća) im nije uvek dozvoljavala distancu da pravilno podrže drugu osobu.
„Pitanje emocionalne zaraze često prolazi ispod radara“, rekao je Pluskuellec, i „što ste bliži nekome, to je veći rizik“. Posao psihoedukatora je da uspostave vezu sa svojim klijentima „i tako su oni u većoj opasnosti od emocionalne iscrpljenosti“, dodao je on.
Da bi pomogao svojim učenicima da se pripreme i da bi bolje regulisao svoje emocije, gledao je na AI kao na pomoć u merenju „zaraze“ oko njih, dodajući klasični ECC psihometrijski upitnik kako bi pomogao u predviđanju rizika od depresije.
Na kraju se pokazalo da ECC „predviđa veoma malo“, dok FACET predviđa i rizik od depresije i empatičnu zabrinutost, odnosno želju da pomogne drugima, a da ne padne u nevolju.
Pluskuellec bi želeo da FACET alat učini besplatno dostupnim na mreži, kako bi pomogao onima koji zaista pomažu drugima.
„Pošto vaša reaktivnost lica predviđa rizik od depresije, alat bi se mogao koristiti za emocionalno praćenje (na socijalnim radnicima i drugima) i omogućavanje ranog upravljanja“, rekao je Pluskuellec.
S obzirom da emocionalna zaraza povećava rizik od sagorevanja, istraživač bi takođe želeo da napravi intervenciju za ograničavanje zaraze i pomogne studentima da nauče kako da bolje upravljaju emocijama drugih.
Na kraju krajeva, rekao je, da biste pomogli drugima, prvo morate pomoći sebi.
