Alergija na hranu kao beba povezana je sa astmom i smanjenom funkcijom pluća kasnije u detinjstvu, prema prvoj svetskoj studiji.
Istraživanje, koje je vodio Murdoch Children’s Research Institute i objavljeno u Lancet Child & Adolescent Health, otkrilo je da je alergija na hranu u ranom životu povezana sa povećanim rizikom od astme i smanjenog rasta pluća u dobi od šest godina.
Vanredni profesor Mardok za decu Rejčel Piters rekla je da je ovo prva studija koja ispituje vezu između alergije na hranu koja je potvrđena u detinjstvu i astme i slabijeg zdravlja pluća kasnije u detinjstvu.
Istraživanje u Melburnu uključivalo je 5276 novorođenčadi iz studije HealthNuts, koja su bila podvrgnuta testiranju kože na uobičajene alergene u hrani, uključujući kikiriki i jaja i oralnu hranu, kako bi se testirala alergija na hranu. Sa šest godina, deca su praćena daljim testovima alergije na hranu i plućne funkcije.
Studija je pokazala da je do šeste godine starosti 13,7 odsto prijavilo dijagnozu astme. Bebe sa alergijom na hranu imale su skoro četiri puta veće šanse da razviju astmu u dobi od šest godina, u poređenju sa decom bez alergije na hranu. Uticaj je bio najveći kod dece čija je alergija na hranu trajala do šest godina, za razliku od one koja su prerasla svoju alergiju. Deca sa alergijom na hranu takođe imaju veću verovatnoću da imaju smanjenu funkciju pluća.
Vanredni profesor Peters je rekao da je alergija na hranu u detinjstvu, bez obzira da li se rešila ili ne, povezana sa lošijim respiratornim ishodima kod dece.
„Ovo udruženje je zabrinjavajuće s obzirom da je smanjeni rast pluća u detinjstvu povezan sa zdravstvenim problemima u odraslom dobu, uključujući respiratorna i srčana stanja“, rekla je ona.
„Razvoj pluća je povezan sa visinom i težinom deteta, a deca sa alergijom na hranu mogu biti niža i lakša u poređenju sa svojim vršnjacima bez alergije. Ovo bi moglo da objasni vezu između alergije na hranu i funkcije pluća. Takođe postoje slični imuni odgovori koji su uključeni u razvoj alergije na hranu i astme.
„Treba pratiti rast odojčadi sa alergijom na hranu. Podstičemo decu koja izbegavaju hranu zbog alergije da budu pod nadzorom dijetetičara kako bi se ishrana mogla obezbediti kako bi se obezbedio zdrav rast.“
Alergija na hranu pogađa 10 odsto beba i 5 odsto dece i adolescenata.
Suba Slater, sin Zejn, 15, alergičan je na jaja, susam i kikiriki i ima astmu.
„Kao novorođenče dobio je ekcem na leđima i mislila sam, pošto sam dojila, nešto u mojoj ishrani izaziva osip“, rekla je ona. „Odveli smo ga u bolnicu na testove koji su potvrdili višestruke alergije na hranu.
Suba je rekla da nije bila dobro obaveštena o vezi između alergije na hranu i astme pre Zejnove dijagnoze.
„Bili smo veoma fokusirani i budni oko aspekta alergije na hranu s obzirom da naše najstarije dete takođe ima alergije“, rekla je ona. Veoma je važno da se ova veza pokaže kroz ovo istraživanje i da roditelji i medicinski radnici budu svesni toga. Nakon što smo otkrili da Zejn ima alergije na hranu, nismo znali da tražimo astmu i to nije bilo na našem radaru.
„Gledajući unazad, najverovatnije je imao astmu mnogo pre nego što smo mogli da čujemo da ima problema sa disanjem. Da smo bili svesni te asocijacije, potražili bismo medicinsku pomoć mnogo ranije.
Suba je rekao da je Zane učestvovao u nekoliko izazova sa hranom u Murdoch Children’s, ali je njegova astma ponekad komplikovala njegovo učešće.
„Učestvujući u izazovima u vezi sa ishranom, otkrili smo da Zejn sada može mnogo više da toleriše jaja u pecivu i određene orašaste plodove i naučio je kako da ove namirnice uključi u svoju ishranu“, rekla je ona.
„Ali pre nego što uradi izazov, od njega se zahteva da uradi spirometrijski test kako bi se uverio da mu je funkcija pluća najbolja u slučaju da mu alergena hrana izazove astmu. Ponekad je propustio sastanke jer mu pluća nisu bila jaka dovoljno.“
Profesor Dečijeg Mardoka i Univerziteta u Melburnu Shiamali Dharmage rekao je da će nalazi pomoći kliničarima da prilagode brigu o pacijentima i podstaknu veću budnost oko praćenja zdravlja disajnih puteva.
Decu sa alergijom na hranu treba da vodi klinički imunolog ili specijalista za alergije radi stalnog lečenja i edukacije.
Profesor Dharmage je rekao da kliničari i roditelji takođe treba da budu oprezni zbog simptoma astme kod dece sa alergijom na hranu jer je loše kontrolisana astma faktor rizika za teške alergijske reakcije i anafilaksu izazvane hranom.
Vanredni profesor Peters i profesor Dharmage su takođe članovi Nacionalnog centra izvrsnosti za alergije (NACE) i Centra za istraživanje hrane i alergija (CFAR), oba sa sedištem u Murdoch Children’s i dizajnirani da pomognu u ubrzavanju istraživanja alergijskih bolesti širom Australije i besprekorno povezuju dokaze. i praksa.
Istraživači sa Univerziteta Deakin, Kraljevske dečje bolnice i Univerziteta Kvinslend takođe su doprineli studiji.