Kako mozak prilagođava naše ponašanje kao odgovor na infekciju ili povredu? Multidisciplinarni tim naučnika sa Instituta Pasteur, CNRS i Inserm otkrio je postojanje kola uključenog u sensing, a takođe i u regulaciju antiinflamatornog odgovora koji orkestriraju različiti regioni mozga. Ovo kolo otkriva upalu u krvi i organizuje i reguliše imuni odgovor. On oličava dvosmernu vezu između mozga i imunog sistema. Rezultati ove studije objavljeni su u časopisu Neuron.
Kad god dođe do infekcije ili povreda, imuni sistem se pokreće da kontroliše infekciju i popravi oštećeno tkivo. Ovaj proces uključuje oslobađanje proinflamatornih medijatora koji informišu mozak o imunološkom statusu tela i koordiniraju imunološki odgovor. Kao odgovor na ovaj signal, mozak pokreće složenu reakciju poznatu kao „ponašanje bolesti“ čija je svrha da preraspodeli energiju različitim sistemima tela.
Ovo stanje je povezano sa promenama u ponašanju, uključujući socijalno izbegavanje i letargiju, metabolička prilagođavanja kao što su groznica i gubitak apetita, i oslobađanje hormona kao što je kortizon, kako bi se povećala otpornost na infekciju, a istovremeno reguliše imuni odgovor. U ovoj studiji, multidisciplinarna grupa koju čine neurobiolozi i imunolozi sa Instituta Pasteur, Inserm i CNRS otkrila je novo kolo koje mozak koristi za merenje nivoa upale u krvi i, kao odgovor na to, reguliše upalu.
Region moždanog stabla poznat kao vagalni kompleks direktno otkriva nivoe i vrste inflamatornih hormona u krvotoku. Ove informacije se zatim prenose neuronima u drugom regionu moždanog stabla zvanom parabrahijalno jezgro, koje takođe prima informacije vezane za bol i određena averzivna ili traumatska sećanja. Zauzvrat, ovi neuroni aktiviraju neurone u hipotalamusu što dovodi do brzog povećanja kortizona, hormona sa antiinflamatornim svojstvima, u krvi.
Naučnici su koristili najsavremenije pristupe neuronauke da identifikuju ovo kolo, što im je omogućilo da pojedinačno posmatraju neurone uključene tokom upale. Stručnjaci su primetili kako aktivnost specifičnih neurona u parabrahijalnom jezgru može da reguliše proizvodnju belih krvnih zrnaca uključenih u imuni odgovor.
„Ovo istraživanje pokazuje da nervna aktivnost u mozgu sama po sebi može imati moćan uticaj na razvoj imunoloških odgovora tokom infekcije ili povrede. Stoga predstavlja jasan primer moćne dvosmerne veze između tela i mozga. Takođe podstiče našu ambiciju da otkrijemo uticaj našeg mozga na način na koji komuniciramo sa mikrobima, borimo se protiv patogena i zaceljujemo rane“, objašnjava E. .
Otkriće ovog kola otvara nove mogućnosti za istraživanje koje će zajednički doprineti oblastima neurobiologije i imunologije: „Ova studija nam daje dodatne alate za bolje razumevanje uticaja sistemske upale na naš mozak, raspoloženje i na određene neurodegenerativne procese“, dodaje Gabriel Lepousez, neurobiolog u Jedinici za percepciju i pamćenje (CNRS Institut Pasteur).
S obzirom na utvrđenu ulogu parabrahijalnog jezgra u procesima averzivne memorije, potencijalne zarazne pretnje mogu se sprečiti ako se ovo kolo ponovo aktivira sećanjem na prošla upalna ili averzivna iskustva. Oslanjajući se na ovu neuro-imunu komunikaciju, imuni sistem bi stoga mogao imati koristi od sposobnosti mozga da predvidi i predvidi pretnje u našem okruženju.
