Određena hrana ili obrasci ishrane povezani su sa boljom kontrolom vaše astme. Drugi mogu pogoršati situaciju. U zavisnosti od toga šta ste jeli, efekte možete videti za nekoliko sati.
Hrana može uticati na to koliko dobro funkcionišu vaša pluća, koliko često imate napade astme i koliko dobro funkcioniše vaš puder.
Evo šta znamo o tome koju hranu jesti više, a koju je najbolje jesti u manjim količinama, ako imate astmu.
Otprilike jedan od deset Australijanaca (2,7 miliona ljudi) ima astmu. Ovo ga čini četvrtom najčešćom hroničnom (perzistentnom) bolešću u Australiji.
Astma je inflamatorna bolest. Kada je neko izložen određenim okidačima (kao što su respiratorni virusi, prašina ili vežbanje), disajni putevi koji vode do pluća postaju upaljeni i uski. To im otežava disanje tokom onoga što je uobičajeno poznato kao napad astme (ili egzacerbacija).
Istraživači postaju sve svjesniji kako nečija ishrana može uticati na simptome astme, uključujući i koliko često imaju jedan od ovih napada.
Mediteranska dijeta – ishrana bogata voćem, povrćem i masnom ribom – povezana je sa manjim zviždanjem kod dece, bez obzira da li im je dijagnostikovana astma ili ne. Neke, ali ne sve, studije su otkrile da je to bilo bez obzira na indeks telesne mase (BMI) dece ili socioekonomski status.
Ishrana bogata voćem i povrćem takođe je važna za odrasle sa astmom. Dve studije su otkrile da su odrasli kojima je naloženo da jedu ishranu sa malo voća i povrća (dve ili manje porcije povrća i jedna porcija voća dnevno) imali lošiju funkciju pluća i dvostruko je veća verovatnoća da će imati napad astme u poređenju sa onima koji su jeli ishranu bogatu voćem i povrćem.
Zašto bi mediteranska dijeta, ili ona bogata voćem i povrćem, mogla pomoći? Istraživači misle da je to zato što ljudi jedu više antioksidanata i rastvorljivih vlakana, od kojih oba imaju antiinflamatorno dejstvo:
antioksidansi neutrališu slobodne radikale. Ovo su štetni molekuli koji nastaju kao rezultat upale, što na kraju može izazvati još više upale
rastvorljiva vlakna fermentišu crevne bakterije da bi proizvele kratkolančane masne kiseline kao što su acetat, propionat i butirat, koji smanjuju upalu.
Mediteranska ishrana je takođe bogata omega-3 masnim kiselinama (iz masne ribe, kao što su losos, skuša i tunjevina). Međutim, pregled je pogledao pet studija koje su ispitivale unos omega-3 (preko ishrane ili uz dodatak) kod odraslih sa astmom. Nijedna studija nije pokazala bilo kakvu korist povezanu sa omega-3 za astmu.
Naravno, nema štete ako jedete hranu bogatu omega-3 — kao što su masna riba, laneno seme, čia semenke i orasi. Ovo ima brojne druge prednosti, kao što je smanjenje rizika od srčanih bolesti.
Zasićene masti se nalaze u visoko prerađenoj hrani kao što su keksi, kobasice, peciva i čokolada, kao iu brzoj hrani.
Dijeta bogata zasićenim mastima, plus šećer i crveno meso, mogu pogoršati nečije simptome astme.
Na primer, jedna studija je otkrila da ishrana bogata ovim namirnicama povećava broj napada astme kod odraslih.
Hrana bogata zasićenim mastima može imati uticaj za samo četiri sata.
Jedna studija je posmatrala šta se desilo kada su odrasli sa astmom pojeli obrok sa visokim sadržajem zasićenih masti (koji se sastoji od dva braon braon, mafina sa kobasicom i jajima i mafina sa kobasicom) u poređenju sa obrokom sa sličnim kalorijama, ali sa malo zasićenih masti.
Ljudi koji su jeli obrok bogat zasićenim mastima smanjili su funkciju pluća u roku od četiri sata. U roku od četiri sata, njihov pufer je takođe bio manje efikasan.
Ovi pogoršani simptomi su verovatno izazvani povećanjem upale. Oko četiri sata, istraživači su otkrili povećanje broja imunih ćelija poznatih kao neutrofili, koji igraju ulogu u upali.
Još uvek je u redu da povremeno pojedete lukavi hamburger ili neki vrući čips ako imate astmu. Ali saznanje da jedenje previše ovih namirnica može uticati na vašu astmu može vam pomoći da donesete odluke koje bi mogle poboljšati kvalitet vašeg života.
Jedna vrsta hrane koju ne morate da izbegavate su mlečni proizvodi.
Iako mnogi ljudi sa astmom navode da konzumiranje mlečnih proizvoda pogoršava njihovu astmu, dokazi pokazuju da je to netačno. U stvari, jedna studija na odraslima sa astmom otkrila je da je konzumiranje mleka povezano sa boljom funkcijom pluća.
Ovaj članak je objavljen u The Conversation pod licencom Creative Commons.