Zapadna Afrika je zabeležila preko 1.800 terorističkih napada u prvih šest meseci ove godine, što je rezultiralo sa skoro 4.600 smrtnih slučajeva sa strašnim humanitarnim posledicama, a visoki regionalni zvaničnik rekao je u utorak da je to samo „delić užasnog uticaja nesigurnosti”.
Omar Turej je rekao Savetu bezbednosti UN da je pola miliona ljudi u 15-članoj Ekonomskoj zajednici zapadnoafričkih država, poznatoj kao EKOVAS, izbeglice i da je skoro 6,2 miliona interno raseljeno. Ako ne bude adekvatnog međunarodnog odgovora na 30 miliona ljudi za koje ECOVAS procenjuje da im je trenutno potrebna hrana, rekao je on, broj ljudi kojima je potrebna povećaće se na 42 miliona do kraja sledećeg meseca.
Tourai, koji je predsednik Komisije ECOVAS, izdvojio je sledeće pokretače nesigurnosti u regionu: terorizam, oružanu pobunu, organizovani kriminal, neustavne promene vlasti, ilegalne pomorske aktivnosti, ekološke krize i lažne vesti.
On je rekao da je region zabrinut zbog ponovnog oživljavanja vojske, sa tri zemlje – Malijem, Burkinom Faso i Gvinejom – pod vojnom vlašću.
„Preokret demokratskih dobitaka ide paralelno sa nesigurnošću sa kojom se Zapadna Afrika i Sahel suočavaju već neko vreme“, rekao je on, a nesigurnost nastavlja da nanosi bol i patnju milionima ljudi.
Na primer, rekao je Tourai, 4.593 smrti u terorističkim napadima između januara i 30. juna uključuju 2.725 u Burkini Faso, 844 u Maliju, 77 u Nigeru i 70 u Nigeriji. On je dodao da su teroristički napadi u Beninu i Togou koji imaju obale Atlantskog okeana „oštar pokazatelj širenja terorizma na primorske države, situaciju koja predstavlja dodatnu pretnju za region“.
Tourai je rekao da je bilo mnoštvo inicijativa za borbu protiv terorizma i nesigurnosti koje su imale uticaja na terenu, ali postoji nedostatak koordinacije i ECOVAS želi da integriše različite inicijative u regionalni plan akcije.
Načelnici vojnih štabova ECOVAS-a održali su konsultacije kako bi ojačali regionalne rezervne snage „na način koji će im omogućiti da podrže države članice u borbi protiv terorizma i prijetnji ustavnom poretku“, rekao je on.
Ture je rekao da su vojni šefovi predložili dve opcije, uspostavljanje brigade od 5.000 vojnika po godišnjoj ceni od 2,3 milijarde dolara ili raspoređivanje trupa na zahtev uz godišnji trošak od 360 miliona dolara.
On je ponovio zahtev Afričke unije da afričke mirovne operacije dobiju sredstva iz redovnog budžeta UN, čemu doprinose sve 193 zemlje članice UN.
Ture je rekao da su preporuke vojnog osoblja date pre nego što je vojna hunta Malija zahtevala da više od 15.000 pripadnika mirovnih snaga UN u zemlji napusti zemlju, nakon čega je Savet bezbednosti jednoglasno izglasao 30. juna da odmah okonča misiju. Mali je doveo plaćenike iz ruske grupe Vagner da pomognu u borbi protiv islamske pobune.
Tourai je savetu rekao da su lideri ECOVAS-a „razmislili o mogućem štetnom uticaju povlačenja na region i odlučili da sazovu vanrednu sednicu o miru i bezbednosti do kraja avgusta“. Uoči tog sastanka, rekao je on, predsednik Benina će posetiti Mali, Burkinu Faso i Gvineju i pritisnuti na „brzi povratak na ustavni poredak“.
Savet bezbednosti je takođe informisao novi šef kancelarije UN za zapadnu Afriku Leonardo Santos Simao, koji je rekao o bezbednosnoj situaciji u centralnom Sahelu, posebno u pograničnom regionu Burkine Faso. Mali i Niger, „se dalje pogoršao, sa višestrukim napadima na civile i odbrambene i bezbednosne snage“. Takođe je rekao da „širenje nesigurnosti prema jugu ostaje snažna pretnja“.
Simao je apelovao na „snažnu i odlučnu podršku“ akcionom planu ECOVAS-a za iskorenjivanje terorizma u regionu i na Afričku uniju i napore zemalja da zaustave nesigurnost u Sahelu.
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud rekao je Savetu da su „Sjedinjene Države i dalje ozbiljno zabrinute demokratskim nazadovanjem širom regiona“ i „duboko su zabrinute zbog širenja nestabilnosti u obalnoj zapadnoj Africi“.
Optužio je Vagnerovu grupu za „kršenje ljudskih prava i ugrožavanje bezbednosti i bezbednosti civila, mirovnih snaga i osoblja UN“.
Zamenica ruskog ambasadora Ana Evstignjejeva nazvala je bezbednosnu situaciju u Zapadnoj Africi i Sahelu „teškom“, ukazujući na pojačanu aktivnost boraca ekstremističke grupe Islamska država, subverzivne aktivnosti Boko Harama i širenje terorističke aktivnosti na priobalne zapadnoafričke zemlje.
