Moskva je ove godine iz Kine već uvezla dronove u vrednosti od 100 miliona dolara – 30 puta više od Ukrajine, navodi Politiko.
Kineski izvoz keramike, komponente koja se koristi u pancirima, porastao je za 69 odsto u Rusiju na više od 225 miliona dolara, dok je u Ukrajinu opao za 61 odsto na samo 5 miliona dolara, pokazuju podaci kineske i ukrajinske carine.
„Ono što je veoma jasno jeste da Kina, uprkos svim svojim tvrdnjama da je neutralan akter, zapravo podržava pozicije Rusije u ovom ratu“, rekla je Helena Legarda, vodeći analitičar specijalizovan za kinesku odbranu i spoljnu politiku u Merkator institutu za kineske studije, berlinskom trustu mozgova.
Ako bi Kina prešla crvenu liniju i prodala oružje ili vojnu opremu Rusiji, Legarda je rekla da bi očekivala da EU primeni sekundarne sankcije usmerene na pokretače Putinovog agresorskog rata. Ali, dodala je, malo je verovatno da će oprema poput pancira, termovizije, pa čak i komercijalnih dronova koji se mogu koristiti u ofanzivnim operacijama na liniji fronta, izazvati odgovor.
Kineska kompanija Shanghai H Vin, proizvođač vojne zaštitne opreme, uživa u porastu poslovanja od ruske invazije na Ukrajinu. Jedan od njenih kupaca je Silva, kompanija sa sedištem u udaljenom istočnosibirskom regionu Burjatije. Naručila je 100.000 pancira i 100.000 šlemova.
Prema javnoj evidenciji, Silva je registrovan tek prošlog septembra. Za 2022. prijavio je nula prihoda. Google Street Viev pretraga njegove adrese u Ulan-Udeu, glavnom gradu Burjatije, vodi posetioce u trošni stambeni blok.
Druga ruska kompanija pod nazivom Legittelekom, čija početna stranica otkriva da je to moskovska špediterska kompanija, takođe se pojavljuje kao kupac 100.000 komada pokrivala za glavu i 100.000 odela odeće od Deekon Shanghaia, prema podnescima od 24. novembra prošle godine.
