Dobar kvalitet sna i odsustvo apneje u snu povezani su sa boljom kognitivnom funkcijom, pokazala je međunarodna studija koju je vodio Univerzitet Monash.
Objavljena u JAMA Network Open, studija je istraživala 5.946 odraslih u SAD u pet nezavisnih kohorti u zajednici uključenih u studiju spavanja preko noći i neuropsihološke procene.
Utvrđeno je da su bolji kvalitet sna i odsustvo apneje u snu kod odraslih od 58 do 89 godina koji nisu doživeli moždani udar ili demenciju povezani sa boljom spoznajom tokom pet godina praćenja.
Individualne razlike u sastavu sna, kao što je vreme provedeno u laganom snu, dubokom snu i REM spavanju, nisu bile povezane sa spoznajom.
„Ovi nalazi ukazuju na to da kod odraslih bez demencije, konsolidacija sna i odsustvo apneje za vrijeme spavanja mogu biti posebno važni za optimizaciju kognicije sa starenjem“, napisali su istraživači.
Prvi autor i vanredni profesor Univerziteta Monash Matthev Pase, sa Turner instituta za mozak i mentalno zdravlje, koji je predstavio nalaze na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije u Holandiji, rekao je da je studija istraživala koji aspekti spavanja i poremećaji spavanja vezani za disanje su povezani sa kognitivnim funkcijama kod odraslih osoba srednjih i starijih godina.
Pošto učesnici ove studije u zajednici nisu imali nikakve specifične pritužbe na spavanje, povezanost čak i blage opstruktivne apneje u snu i slabije kognicije je važno zapažanje.
Vanredni profesor Pase je rekao da nalazi ukazuju na to da je uloga intervencija za poboljšanje sna za održavanje kognitivne funkcije potrebna istraživanje.
„Najmanje polovina našeg uzorka je imala dokaze o najmanje blage opstruktivne apneje u snu“, rekao je on.
„Mislim da je najzanimljiviji nalaz da su učesnici koji imaju blagu do tešku apneju u snu imali lošiju kogniciju, tako da su imali lošije razmišljanje i performanse pamćenja, na primer.
„Ovo je značajno jer su postojale neke studije koje su pokazale vezu između opstruktivne apneje u snu i lošeg saznanja, ali su se istinski oslanjale na ljude sa dijagnozom.
„Preuzeto je da naši nalazi ukazuju na to da su različiti elementi sna važni za kognitivno zdravlje, posebno kvalitet nečijeg sna preko noći i da li ima apneju za vrijeme spavanja ili ne.
Vanredni profesor Pase, koji takođe radi na Monash školi psiholoških nauka, rekao je da je dobar san neophodan za zdravlje, ali su veze između spavanja i rizika od demencije ostale „nepotpuno shvaćene“.
„Većina istraživanja o spavanju i spoznaji koristila je subjektivne izveštaje o obrascima spavanja ili aktivnosti odmora“, rekao je on.
„Glavna snaga trenutne studije bila je upotreba objektivnih studija spavanja preko noći kod tako velikog broja učesnika.“
Ova studija je prva koja dolazi od Konzorcijuma za spavanje i demenciju, koji je osnovan da proučava povezanost između rizika od demencije i markera ubrzanog starenja mozga i povreda merenih pomoću snimanja mozga i kognitivnog testiranja.
Vode ga vanredni profesor Pase i vanredni profesor Jaiandra Himali sa Univerziteta Teksas u San Antoniju.
Konzorcijum je kurirao podatke o zlatnom standardu iz pet kohorti zasnovanih na populaciji širom SAD sa metodološki konzistentnim studijama spavanja preko noći kod kuće i neuropsihološkim procenama tokom pet godina praćenja.
„Ovo nam je omogućilo da prikupimo najbolje dokaze o tome koji su aspekti sna važniji za kognitivno zdravlje“, rekao je vanredni profesor Pase.
Kohorte su uključivale studiju o riziku od ateroskleroze u zajednicama, studiju o kardiovaskularnom zdravlju, studiju Framingemskog srca (FHS), studiju osteoporotskih fraktura kod muškaraca i studiju osteoporotskih fraktura.
Rezultati su prilagođeni za demografske varijable, vreme između studije spavanja i neuropsihološke procene (0–5 godina), indeks telesne mase, upotrebu antidepresiva i upotrebu sedativa.
Jedan od sledećih koraka je da istraživači istraže aspekte zdravlja sna koji su najviše povezani sa rizikom od demencije.
