Međunarodni tim svemirskih naučnika pronašao je dokaze da vodonik-peroksid na Ganimedu, najvećem Jupiterovom mesecu, postoji samo na njegovim višim geografskim širinama. Za svoje istraživanje, objavljeno u časopisu Science Advances, grupa je proučavala podatke sa svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST).
Dugi niz godina, istraživači su teoretizirali da vodonik-peroksid postoji na Ganimedu, ali je bio potreban prethodni tim koji je proučavao podatke iz JVST-a da ga pronađe. U ovom novom naporu, istraživački tim je analizirao nove podatke koje je teleskop poslao kako bi saznao više o površini Meseca i njegovom vodonik-peroksidu.
Ganimed je najveći mesec u Sunčevom sistemu, ali nije dobio ni približno pažnju posvećenu drugom Jupiterovom mesecu, Evropi, čije karakteristike i karakteristike čine da je mnogo verovatnije da je u nekom trenutku imao život. Ali prethodna istraživanja su pokazala da uticaj Jupiterovog magnetnog polja na mnoge njegove mesece može ukazivati na veliku verovatnoću vodonik-peroksida na Ganimedu. To je zbog njegovog verovatnog uticaja na proces zračenja vode i leda na njegovoj površini.
Prethodno istraživanje je pokazalo da su i Ganimed i Evropa pod uticajem zračenja iz Jupiterove magnetosfere — bombarduje površinu oba meseca, pretvarajući vodeni led u druga jedinjenja kao što su kiseonik, ozon i vodonik peroksid. U ovom novom naporu, istraživači su proučavali podatke iz JVST NIRSpec Integral Field Unit.
Tim je pronašao apsorpcionu traku od 3,5 mikrometara koja pokazuje prisustvo vodonik-peroksida u severnim delovima Meseca, uglavnom na strani koja je okrenuta usmerenoj orbiti. Takođe su primetili kiseonik koji se uglavnom vidi u nižim geografskim širinama i na suprotnoj strani Meseca. Nalazi pokazuju oštar kontrast između Ganimeda i Evrope – na Evropi se većina vodonik-peroksida nalazi blizu njenog ekvatora.
Tim napominje da su njihovi nalazi deo većeg procesa usmerenog ka boljem razumevanju kako Ganimedovo magnetno polje utiče na sopstvenu površinsku hemiju.
