Sve je više dokaza da konzumiranje prebiotika — određenih vrsta vlakana koje se često nalaze u biljkama koje stimulišu korisne bakterije u crevima — može pomoći u održavanju zdravog mikrobioma creva. U novoj studiji, naučnici su procenili sadržaj prebiotika u hiljadama vrsta hrane koristeći već postojeću literaturu kako bi otkrili koja hrana nudi najveći sadržaj prebiotika.
Prema studiji, namirnice koje imaju najveći prebiotički učinak su zelje maslačka, jerusalimska artičoka, beli luk, praziluk i luk. Pored toga što podržava crevne mikrobe, hrana bogata prebioticima sadrži velike količine vlakana – nešto čega većina Amerikanaca ne dobija dovoljno.
„Prethodna istraživanja pokazuju da jedenje hrane guste prebiotičke koristi za zdravlje“, rekla je Kasandra Bojd, studentkinja master studija na Državnom univerzitetu u San Hozeu koja je istraživanje sprovela sa docentom dr Džonom Giengom. „Jedenje na način da se promoviše dobrobit mikrobioma dok jedete više vlakana može biti dostižnije i pristupačnije nego što mislite.“
Prebiotici, koji se mogu smatrati hranom za mikrobiom, razlikuju se od probiotika koji sadrže žive mikroorganizme. Oba mogu potencijalno koristiti zdravlju mikrobioma, ali funkcionišu na različite načine.
Studije su povezale veći unos prebiotika sa poboljšanom regulacijom glukoze u krvi, boljom apsorpcijom minerala poput kalcijuma i markerima poboljšane funkcije varenja i imuniteta. Iako većina smernica o ishrani trenutno ne navodi preporučenu dnevnu količinu prebiotika, Međunarodna naučna asocijacija za probiotike i prebiotike – neprofitna naučna organizacija koja je uspostavila trenutno prihvaćenu definiciju prebiotika – preporučuje unos od 5 grama dnevno.
Za studiju, istraživači su koristili ranije objavljena naučna otkrića da analiziraju sadržaj prebiotika u 8.690 namirnica sadržanih u bazi podataka o hrani i nutrijentima za dijetetske studije, resursu koji mnogi naučnici koriste za proučavanje ishrane i zdravlja.
Utvrđeno je da oko 37% namirnica u bazi podataka sadrži prebiotike. Zeleni maslačak, artičoka, beli luk, praziluk i luk imali su najveće količine, u rasponu od oko 100-240 miligrama prebiotika po gramu hrane (mg/g). Ostale namirnice bogate prebioticima uključivale su kolutiće luka, kremirani luk, kravlji grašak, špargle i Kelloggove žitarice All-Bran, od kojih svaka sadrži oko 50-60 mg/g.
„Nalazi iz našeg preliminarnog pregleda literature sugerišu da luk i srodna hrana sadrže više oblika prebiotika, što dovodi do većeg ukupnog sadržaja prebiotika“, rekao je Bojd. „Više oblika luka i srodne hrane pojavljuju se u raznim jelima kao aroma i glavni sastojci. Amerikanci obično jedu ovu hranu i stoga bi bila izvodljiva meta za ljude da povećaju potrošnju prebiotika.“
Na osnovu nalaza tima, Bojd je rekao da će osoba morati da konzumira otprilike polovinu malog luka da bi dobila 5 grama prebiotika.
Proizvodi koji sadrže pšenicu su niže rangirani na listi. Namirnice sa malo ili bez sadržaja prebiotika uključuju mlečne proizvode, jaja, ulja i meso.
Istraživači se nadaju da će studija pružiti osnovu za pomoć drugim naučnicima da procene uticaj prebiotika na zdravlje i da informišu buduće smernice o ishrani. Oni su primetili da je potrebno više istraživanja da bi se razumelo kako kuvanje utiče na sadržaj prebiotika i da bi se bolje procenila hrana koja sadrži više sastojaka.
