Broj ljudi koji žive sa dijabetesom širom sveta ubrzano se udvostručuje u naredne tri decenije, na ukupno 1,3 milijarde ljudi do 2050. To je jedan od ključnih nalaza iz naše studije o globalnom opterećenju dijabetesom nedavno objavljenom u The Lancet.
Analizirali smo i sintetizovali sve dostupne epidemiološke podatke o opterećenju dijabetesom – definisanom kao opadanje zdravlja usled dijabetesa obuhvaćeno brojem slučajeva, težinom bolesti i smrtnim slučajevima.
Naša studija je uključila više od 27.000 izvora podataka za izradu procena prevalencije dijabetesa, invaliditeta i smrti za 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine. Koristeći alat za modeliranje koji uzima u obzir sociodemografske faktore i gojaznost, predvideli smo prevalenciju dijabetesa do 2050. godine.
Takođe smo procenili udeo invaliditeta i smrti zbog dijabetesa koji se može pripisati specifičnim faktorima rizika u vezi sa gojaznošću, ishranom, fizičkom aktivnošću, životnom sredinom ili zanimanjem, upotrebom duvana i upotrebom alkohola.
Ova analiza je deo veće studije globalnog opterećenja bolestima, povredama i faktorima rizika, koja je kvantifikovala zdravstveni pad zbog stotina bolesti, povreda i faktora rizika od 1990. Hiljade zdravstvenih stručnjaka i istraživača širom sveta doprinose i koriste procene iz ove studije, koja se stalno ažurira.
Naš tim je predvideo da se očekuje da će svaka zemlja doživeti porast slučajeva dijabetesa do 2050. U regionima za koje se očekuje da će biti najteže pogođeni – uključujući Severnu Afriku i Bliski istok, i ostrvske države Pacifika – postoje zemlje u kojima bi čak 1 od 5 ljudi mogao da živi sa dijabetesom 2050. ako se trenutni trendovi nastave. Među starijim osobama u ovim regionima, očekuje se da će prevalenca dijabetesa biti još veća.
Dok dijabetes tipa 1 i tipa 2 karakteriše visok nivo šećera u krvi, poznat i kao glukoza, tip 2 je bolest koja se u velikoj meri može sprečiti koja se javlja zbog postepene insulinske rezistencije i koja se obično dijagnostikuje kod odraslih. Tip 1, s druge strane, je autoimuna bolest gde telo ne može da proizvodi insulin; obično se razvija tokom detinjstva ili adolescencije.
Predviđa se da će velika većina novih slučajeva dijabetesa u naredne tri decenije biti tip 2. Očekujemo da će dva glavna pokretača biti starenje populacije i porast gojaznosti. Godine 2021. gojaznost je bila najvažniji faktor rizika za dijabetes tipa 2, čineći više od polovine invaliditeta i smrti od te bolesti.
Ljudi koji žive sa dijabetesom imaju značajno veći rizik od razvoja i smrti od drugih velikih bolesti, uključujući ishemijsku bolest srca i moždani udar, kao i od komplikacija kao što su gubitak vida i čirevi na stopalima.
Ovo povećava stres dijabetesa na zdravstvene sisteme, što zahteva sveobuhvatniji skrining i upravljanje. Međutim, studija je pokazala da manje od 1 od 10 osoba sa dijabetesom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima ima pristup sveobuhvatnom lečenju dijabetesa.
Na osnovu brojnih istraživanja, dva glavna pokretača očekivanog porasta slučajeva dijabetesa biće starenje i gojaznost. Kako ljudi stare, sposobnost njihovog tela da reguliše nivo šećera u krvi se menja.
Pored toga, studije pokazuju da će stopa gojaznosti nastaviti da raste. Nijedan program još nije pokazao održivo smanjenje gojaznosti na nivou populacije.
Da bi se preokrenuo ovaj trend u stopama gojaznosti, biće potreban pristup koji cilja i na bihejvioralne i na strukturne faktore koji se odnose na održavanje zdrave ishrane i dovoljno fizičke aktivnosti.
Dok naša studija izveštava o trendovima dijabetesa i faktorima rizika tokom vremena prema starosti, polu i geografiji, postoje i drugi faktori koji daju naznake zašto dijabetes nesrazmerno pogađa određene populacije.
Istraživanja pokazuju da postoje mnoge složene društvene i ekonomske dinamike kada je u pitanju pokušaj zdravog načina života. Nizak prihod, nizak nivo obrazovanja i život u urbanim sredinama su povezani sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
Studije takođe pokazuju da dijabetes tipa 2 nesrazmerno utiče na starosedelačko stanovništvo širom sveta, uglavnom zbog kolonizacije i rezultujućih poremećaja njihovog tradicionalnog načina života.
Brzi porast broja ljudi koji žive sa dijabetesom koji projektujemo u našoj studiji ne mora da postane stvarnost. Razumevanje kako su ovi trendovi povezani sa načinom na koji ljudi žive je prvi korak ka promeni toka ove bolesti u narednim decenijama.
