Otprilike 99,9% vrsta riba i ajkula su „hladnokrvne“, što znači da njihova telesna tkiva uglavnom odgovaraju temperaturi vode u kojoj plivaju – ali istraživači su upravo otkrili da je moćna ajkula ajkula jedan u hiljadu izuzetaka. Umesto toga, ove ajkule održavaju jezgro svog tela toplijim od vode, poput najsportskijih plivača u moru, kao što su velike bele ajkule, mako ajkule i tuna.
Poslednji primeri su takozvani „regionalni endotermi“ i svi su oni koji brzo plivaju, na vrhuncu predatora na vrhu lanca ishrane. Naučnici su dugo zaključili da je njihova sposobnost da se zagreju pomogla ovom atletskom grabežljivom načinu života i da je evolucija oblikovala njihovu fiziologiju tako da odgovara njihovim zahtevima.
Međutim, međunarodni tim istraživača na čelu sa onima sa Triniti koledža u Dablinu, sada je pokazao da su nežne ajkule koje se hrane planktonom takođe regionalne endoterme uprkos tome što imaju veoma drugačiji način života od belih ajkula i tuna.
Ovo iznenađujuće otkriće ima implikacije na očuvanje, kao i postavlja mnoštvo ekoloških i evolucionih pitanja.
Halei Dolton, Ph.D. Kandidat Trinitijeve škole prirodnih nauka, bio je vodeći autor studije koja je upravo objavljena u Endangered Species Research.
Ona je rekla: „Ajkula je sjajan primer koliko malo znamo o vrstama ajkula uopšte. To što još uvek imamo mnogo toga da otkrijemo o drugoj po veličini ribi na svetu – tako ogromnoj, harizmatičnoj životinji da bi je većina ljudi prepoznala – samo naglašava izazov sa kojim se suočavaju istraživači da prikupe šta mogu o vrstama kako bi pomogli u efikasnim strategijama očuvanja.
Morske ajkule su stekle zakonsku zaštitu u irskim vodama tek prošle godine, pri čemu je vrsta pretrpela značajan pad populacije širom severoistočnog Atlantika u prošlom veku. Ali oni se i dalje suočavaju sa mnogim izazovima u budućnosti. Otprilike 99,9% vrsta riba i ajkula su „hladnokrvne“, što znači da njihova telesna tkiva uglavnom odgovaraju temperaturi vode u kojoj plivaju – ali istraživači su upravo otkrili da je moćna ajkula ajkula jedan u hiljadu izuzetaka. Kredit: Triniti koledž Dablin
Hejli Dolton je dodala: „Smatra se da regionalne endoterme troše više energije i možda drugačije reaguju na zagrevanje okeana od drugih vrsta riba. Tako da će biti potrebno još mnogo posla da se utvrdi kako bi ovi novi nalazi u vezi sa ugroženom vrstom mogli da promene prethodne pretpostavke o njihovom metabolizmu ili potencijalnim promenama u distribuciji tokom naše klimatske krize, što je nešto što se fokusira na našu planetu dok se morski biolozi nastavljaju zagrevati.“
„Nadajmo se da će ova vrsta istraživanja nastaviti zamah potreban za efikasnu zaštitu ovih neverovatnih životinja u irskim vodama i dalje.“
Da bi došao do otkrića, istraživački tim (uključujući naučnike sa Univerziteta u Pretoriji, Marine Biological Association, Kraljičinog univerziteta u Belfastu, Zoološkog društva u Londonu, Univerziteta u Sautemptonu i Mank Basking Shark Vatch) je prvo preduzeo seciranje mrtvih ajkula koje su naplavile Irsku i UK.
Otkrili su da ajkule imaju mišiće za krstarenje koje se nalaze duboko u njihovim telima kao što se vidi kod belih ajkula i tuna; kod većine riba ovaj „crveni“ mišić se umesto toga nalazi prema spoljašnjoj strani životinje.
Takođe su otkrili da morske pse imaju jaka mišićava srca koja verovatno pomažu u stvaranju visokog krvnog pritiska i protoka. Većina vrsta riba ima relativno „spužvasta“ srca, dok su srca ajkule ajkule tipičnija za regionalne endotermne vrste.
Zatim je tim dizajnirao novu metodu označavanja sa malim uticajem za snimanje telesne temperature ajkula koje slobodno plivaju na obali Ko Korka u Irskoj. Istraživači su uspeli da se približe dovoljno 8 m ajkulama da bezbedno postave oznake, koje su beležile temperaturu mišića neposredno ispod kože do 12 sati pre nego što su se automatski odvojile od životinja i koje su istraživači sakupili.
Ove oznake su otkrile da su mišići ajkule ajkule stalno povišeni iznad temperature vode, i to u skoro istoj meri kao i njihovi regionalno endotermni rođaci grabljivica.
Nicholas Paine, docent na Triniti’s School of Natural Sciences, bio je viši autor studije. Rekao je: „Ovi rezultati bacaju zanimljivo novo svetlo na našu percepciju forme u odnosu na funkciju kod riba, jer smo do sada mislili da je regionalna endotermija pronađena samo kod vrsta grabljivica koje žive na visokim pozicijama u morskoj mreži hrane.
„Sada smo pronašli vrstu koja pase na sićušnom planktonu, ali takođe deli te prilično neuobičajene regionalne endotermne karakteristike, tako da ćemo možda morati da prilagodimo naše pretpostavke o prednostima takvih fizioloških inovacija za ove životinje.“
„Malo je kao da iznenada otkrijete da krave imaju krila.“
