Međunarodni istraživački tim sa Univerziteta Kueen Mari u Londonu, UK i Fondacije Rovereto Civic Museum, Italija, napravio je revolucionarno otkriće u vezi sa gmizavcima i njihovom sposobnošću da usklade vizuelne i slušne informacije.
Njihova studija objavljena u časopisu Biology Letters pokazala je da gmizavci pokazuju spontane asocijacije između dva različita senzorna modaliteta: vida i sluha. Kornjače su povezivale niske zvukove sa velikim oblicima i visoke zvukove sa malim oblicima, čak i ako nisu bile obučene za to. Ovi rezultati pokazuju kako su mozgovi spremni da predvide vizuo-akustičke korespondencije koje će se verovatno pojaviti u prirodnom svetu.
Prethodna istraživanja su pokazala slično podudaranje između senzornih modaliteta (unakrsnih asocijacija) kod vrsta sisara kao što su ljudi, šimpanze i psi. Međutim, bilo je nejasno da li su ove asocijacije bile prisutne kod drugih kičmenjaka, uključujući gmizavce. Studija koju su vodili dr Marija Lokonsol sa Univerziteta Kueen Mari u Londonu (sada na Univerzitetu u Padovi) i dr Elisabetta Versace takođe sa Univerziteta Kueen Mari u Londonu imala je za cilj da popuni ovu prazninu u znanju.
Da bi otkrio prisustvo spontanih preferencija za podudaranje dve dimenzije akustične visine (visoki nasuprot niskog tona) i vizuelne veličine (mali nasuprot velikom disku), tim je testirao kopnene kornjače (Testudo hermanni) u zadatku izbora. Nakon što su bile obučene da prate bilo koji zvuk kako bi pronašle nagradu za hranu, kornjače su testirane na preferenciju visokih i niskih zvukova povezanih sa malim ili velikim oblicima.
„Zapanjujuće, kornjače su dosledno birale male diskove kada su im predstavljene visoke tonove, i velike diskove kada su predstavljeni niski tonovi. Studija nam je pomogla da razumemo kako obrasci prisutni u prirodnom okruženju, kao što je korespondencija između veličine i visine tona, oblikuju kognitivne sposobnosti životinja“, kaže Lokonsol.
Ovi nalazi sugerišu da su unakrsne asocijacije široko rasprostranjene među vrstama i grupama životinja, što ukazuje na to da one mogu biti organizacioni princip mozga kičmenjaka. „Moguće je da su sisari, ptice i gmizavci nezavisno razvili ovaj mehanizam, ili to može biti predisponirani mehanizam koji deli poreklo od zajedničkog pretka. Proširenje istraživanja na širok spektar vrsta važno je za razumevanje opštih principa organizacije mozga i evolucije ponašanja“, zaključuje Versace, viši predavač na Univerzitetu Kueen Mari u Londonu.
„Uživala sam u saradnji sa Univerzitetom Kraljice Marije u Londonu jer je to pokazalo važnost očuvanja utočišta ne samo za zaštitu kopnenih kornjača, već i za unapređenje znanja o ponašanju i spoznaji životinja“, kaže Gionata Stancher, šef Fondacije za građanski muzej Zoologi Rovereto.