Za više od 20 miliona ljudi u SAD sa hroničnom koronarnom bolešću, zdrava ishrana i način života su najbolji načini za sprečavanje pogoršanja zdravlja, prema najnovijim zajedničkim smernicama za hroničnu koronarnu bolest Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju.
Smernica, objavljena danas u časopisu Circulation i Journal of the American College of Cardiologi, potvrđuje vrednost zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i nepušenja, i ažurira nekoliko preporuka za lekove, uključujući upotrebu inhibitora SGLT-2, agonista GLP-1 receptora beta blokatora i bempedoične kiseline i inklisirana, prema najnovijim naučnim podacima.
Hronična koronarna bolest (CCD) je krovni termin koji se koristi da opiše niz dugotrajnih vaskularnih i srčanih stanja u kojima postoji neadekvatan protok krvi u ili iz srca. Odnosi se na osobe sa hroničnim bolom u grudima povezanim sa srcem; ljudi koji su imali srčani udar, koronarni stent ili operaciju bajpasa; i ljudi koji imaju dokaze o smanjenom dotoku krvi u srce na osnovu dijagnostičkog testiranja.
„Nauka koja informiše menadžment o nezi ljudi sa hroničnom koronarnom bolešću značajno je evoluirala od smernica iz 2012. i naknadnog ažuriranja iz 2014.“, rekao je Salim S. Virani, MD, Ph.D., FAHA, FACC, predsednik Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju, zajednički odbor za pisanje smernica na Univerzitetu u Teksasu, istraživački odbor Univerziteta Aga Kvosthan i vice provajder Univerziteta u Teksasu vanredni profesor na Medicinskom koledžu Bejlor, oba u Hjustonu. „Dobra vest je da je hronična koronarna bolest sada bolest koja se može lako izlečiti. Uz navike zdravog načina života i medicinsku terapiju, koja je izuzetno napredovala, prognoza za pacijente sa CK se dramatično poboljšala.“
Kvalitet života je važan faktor i uključuje procenu mogućnosti lečenja iz perspektive pacijenta. Smernice preporučuju kliničarima da izvrše sveobuhvatnu procenu rizika tokom godišnjih kontrolnih poseta kako bi procenili sve medicinske i socijalne faktore koji su povezani sa zdravljem srca kod pacijenata sa CK.
Kliničarima se savetuje da pažljivo pregledaju procenu rizika sa svojim pacijentima i edukuju ih o upravljanju simptomima i opcijama lečenja kako bi mogli aktivno da učestvuju u odlukama o njihovoj nezi. U nekim slučajevima, na osnovu procene rizika i razgovora sa pacijentom, kliničari mogu preporučiti terapije za ublažavanje simptoma koje možda neće produžiti život ili smanjiti rizik od kardiovaskularnih događaja.
„Od ključne je važnosti da pacijenti sa CKD imaju redovne razgovore o svom stanju sa svojim zdravstvenim radnicima“, rekla je L. Kristin Nevbi, MD, MHS, kopredsedavajući odbora za smernice i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Duke u Daramu, NC. „Ove diskusije su potrebne kako bi se osiguralo da pacijenti prate najnovije preporuke za ishranu, fizičku aktivnost i druge životne preporuke i da primaju sve odgovarajuće terapije zasnovane na dokazima. Ovo pomaže u ravnoteži između dobrog kvaliteta života i smanjenja rizika od budućeg kardiovaskularnog događaja.“
Smernice naglašavaju koordinaciju nege između kardiovaskularnih stručnjaka i stručnjaka primarne zdravstvene zaštite jer tim za negu komunicira sa osobom sa CK više puta tokom dugog perioda i lečenje treba stalno procenjivati.
„Upravljanje CKD-om je timski sport“, rekao je Virani. „Kliničari u primarnoj i specijalnoj nezi treba da u potpunosti iskoriste sve članove tima za kardiovaskularnu negu, uključujući lekare, medicinske sestre, pomoćnike lekara, medicinske sestre i pomoćnike za medicinske sestre, farmaceute, dijetetičare, fiziologe za vežbanje, fizičke, radne i logopede, psihologe i socijalne radnike sa pacijentima kako bi maksimalno koristili socijalni radnici.
„Naše razumevanje uloge društvenih determinanti zdravlja, zajedničkog donošenja odluka i potrebe da se u potpunosti iskoristi timski pristup nezi je evoluirao i poboljšao na osnovu novih dokaza“, rekao je Virani. „Smernice konsoliduju nove informacije za najnovije preporuke zasnovane na dokazima za usmeravanje brige za osobe sa CKD-om.