Skoro 7 miliona ljudi umrlo je od COVID-19 od izbijanja smrtonosnog koronavirusa pre više od tri godine. Pa ipak, čak i nakon ponovljenih infekcija, određeni broj pojedinaca tek treba da doživi nijedan simptom nakon zaraze SARS-CoV-2.
Varijanta gena imunog odgovora može objasniti zašto, otvarajući put efikasnijim vakcinama i tretmanima.
Globalno istraživanje koje je vodio Univerzitet Kalifornije u San Francisku (UCSF) otkrilo je da je jedna od pet osoba koje su bile asimptomatske nakon infekcije virusom SARS-CoV-2 nosile varijantu gena HLA-B*15:01.
Pored toga, neurolog UCSF-a Džil Holenbah i njegove kolege otkrili su da ljudi sa HLA-B*15:01 koji nikada nisu bili zaraženi virusom imaju imune ćelije koje su reagovale na fragmente proteina SARS-CoV-2, što sugeriše da se imunitet razvio nakon izlaganja drugim infekcijama.
Istraživanja sugerišu da je najmanje 20 odsto infekcija SARS-CoV-2 asimptomatsko, tako da bi saznanje više o tome moglo pomoći naučnicima u borbi protiv bolesti koja nastavlja da oduzima živote širom sveta.
„Većina globalnih napora fokusirana je na tešku bolest u COVID-19“, pišu Holenbach i tim u svom objavljenom radu.
„Ispitivanje asimptomatske infekcije pruža jedinstvenu priliku da se razmotre rane imunološke karakteristike koje promovišu brzo uklanjanje virusa.“
Geni humanog leukocitnog antigena (HLA) proizvode proteine koji podržavaju imuni sistem, a neki HLA molekuli se nalaze na površini ćelija. Oni imenuju i sramote strane osvajače, na primer viruse, predstavljajući minijaturne fragmente kako bi pomogli imunim ćelijama kao što su T ćelije ‘ubice’ da prepoznaju i bore se protiv infekcije ili bolesti.
„Ako imate vojsku koja je u stanju da rano prepozna neprijatelja, to je ogromna prednost“, kaže Holenbah; „To je kao da imate vojnike koji su spremni za bitku i koji već znaju šta da traže i po uniformi mogu reći da su to loši momci.
Istraživači su ispitali genetske podatke prikupljene ranije od 29.947 registrovanih davalaca koštane srži, kako bi videli da li HLA varijacija može predisponirati ljude na asimptomatsku infekciju SARS-CoV-2. Podaci o COVID-19 potiču iz dobrovoljnog programa zasnovanog na pametnim telefonima u kojem su ovi donatori učestvovali, prateći infekciju, simptome i ishode.
Bilo je 1.428 nevakcinisanih donatora koji su prijavili da su bili pozitivni na SARS-CoV-2, a od njih 136 je reklo da nemaju simptome.
Jedan nagoveštaj genetske veze bilo je otkriće da je 20 procenata ovih zaraženih, ali asimptomatskih davalaca nosilo najmanje jednu kopiju gena HLA-B*15:01, u poređenju sa 9 procenata zaraženih ljudi koji su razvili simptome.
Imati jednu kopiju zaštitne HLA-B*15:01 varijante je udvostručila verovatnoću da osoba ostane bez simptoma kada je zaražena COVID-19, a neko sa dve kopije je imao osam puta veću verovatnoću da neće pokazati simptome.
„Asimptomatski ljudi bi nam mogli omogućiti da identifikujemo nove načine promovisanja zaštite od infekcije SARS-CoV-2“, kaže biohemičar Stefani Gras sa Univerziteta La Trobe u Australiji, „imitirajući ovaj imunološki ‘štit’ koji se primećuje kod pojedinaca koji mogu da izbegnu COVID-19.
Dalja analiza je otkrila da su T ćelije ljudi sa HLA-B*15:01 koji nikada nisu bili izloženi SARS-CoV-2 (iz donacije krvi prikupljene pre pandemije), imale snažan imuni odgovor na fragmente proteina SARS-CoV-2.
Ovi fragmenti dele genetske sekvence sa drugim sezonskim koronavirusima koji izazivaju prehladu. Njihove T ćelije mogu prepoznati različite varijante COVID-19, uključujući Omicron varijante.
„Dakle, čak i kada bi loši momci promenili uniformu, vojska bi i dalje mogla da ih identifikuje po čizmama ili možda tetovaži na rukama“, objašnjava imunolog sa Univerziteta Severne Karoline Danilo Augusto.
„Tako funkcioniše naše imunološko pamćenje da bismo bili zdravi.
Studija ima ograničenja; simptomi su sami prijavljeni, a analiza je uključila samo pojedince koji su se identifikovali kao belci.
Varijanta gena HLA-B*15:01 je prilično česta, pojavljuje se kod oko 10 procenata Evropljana, ali može biti manje uobičajena u drugim populacijama, tako da bi veće i šire studije mogle da pruže pouzdanije zaključke.
Bez obzira na to, ova značajna otkrića mogu dovesti do načina za upravljanje ovom još uvek razornom bolešću.
„Naši rezultati imaju važne implikacije za razumevanje rane infekcije i mehanizma koji leži u osnovi ranog uklanjanja virusa“, piše tim, „i mogu postaviti temelje za usavršavanje razvoja vakcine i terapijskih opcija u ranoj bolesti.“
