Veći nivoi aminokiselina povezanih sa vitaminom B mogu biti povezani sa rizikom od demencije povezane sa određenim tipom zagađivača vazduha koji se nazivaju čestice, prema studiji objavljenoj u Neurologi. Studija ne dokazuje da zagađenje ili aminokiseline izazivaju demenciju, ali sugeriše moguću vezu među njima.
Istraživači su posmatrali fine čestice, PM 2,5, koje se sastoje od čestica zagađivača manjeg od 2,5 mikrona u prečniku suspendovanih u vazduhu. Takođe su posmatrali dve aminokiseline, metionin i homocistein. Metionin je esencijalna aminokiselina koja se nalazi u hrani kao što su meso, riba, mlečni proizvodi, pasulj i jaja i uključena je u normalne funkcije mozga. Homocistein je aminokiselina proizvedena u ćelijama koja se može transformisati u metionin kroz reakciju koja zahteva i vitamin B12 i folat, hranljivi sastojak važan za formiranje crvenih krvnih zrnaca i za zdrav rast i funkciju ćelija.
„Prethodne studije su otkrile vezu između zagađenja vazduha i rizika od demencije, ali nemamo dobro razumevanje mehanizama preko kojih zagađenje vazduha utiče na mozak“, rekla je autorka studije Giulia Grande, MD, Ph.D., sa Instituta Karolinska u Stokholmu, Švedska. „U ovoj studiji smo otkrili da dve vrste aminokiselina povezanih sa vitaminom B igraju ulogu u povećanju ili smanjenju rizika od demencije uzrokovane zagađenjem vazduha.
Za potrebe studije, preko 2.500 odraslih osoba prosečne starosti od 73 godine koje žive u centralnom Stokholmu praćeno je do 12 godina. Od toga, 376 ljudi je razvilo demenciju.
Učesnici su obavili intervjue i analize krvi, zajedno sa upitnicima o fizičkoj aktivnosti i navikama u ishrani.
Istraživači su zatim izračunali godišnje prosečne nivoe PM 2,5 na kućnim adresama učesnika. Ljudi koji su razvili demenciju imali su prosečnu izloženost zagađenju PM 2,5 od 8,4 mikrograma po kubnom metru (µg/m 3 ), u poređenju sa 8,3 µg/m 3 za osobe koje nisu razvile demenciju. Ovi godišnji prosečni nivoi PM 2,5 su niski u poređenju sa prosečnim nivoima PM 2,5 u ostatku Evrope, koji iznosi 13,8 μg/m 3 .
Nakon prilagođavanja za nekoliko faktora koji utiču na rizik od demencije kod osobe, uključujući starost, pol, pušenje i obrazovanje, istraživači su otkrili da se rizik od demencije povećao za 70% za svaki µg/m 3 povećanja izloženosti PM 2,5 tokom pet godina pre početka studije.
Zatim su istraživači pogledali da li su aminokiseline uticale na uticaj zagađenja vazduha na demenciju.
Sve u svemu, istraživači su otkrili da je otprilike polovina povećanog rizika od demencije usled PM 2,5 posledica interakcije između zagađenja vazduha i visokog nivoa homocisteina ili niskog nivoa metionina.
„Naši rezultati su pokazali da su povišeni nivoi homocisteina i niske vrednosti metionina igrali ulogu u određivanju rizika od demencije u vezi sa zagađenjem vazduha, ali su takođe pokazali da postoji značajan direktan efekat zagađenja vazduha na demenciju što sugeriše da zagađenje vazduha utiče na razvoj demencije na više puteva“, rekao je Grande. „Ovo naglašava potrebu za daljim istraživanjem tačnih bioloških mehanizama iza oštećenja mozga zbog zagađenja vazduha.“
Ograničenje studije je bilo to što je obuhvatila samo okrug Kungsholmen u Stokholmu, koji je mali, pa su poređenja u vezi sa zagađivačima vazduha bila ograničena.