Ljudi širom sveta žive duže, zdravije nego pre samo pola veka.
Klimatske promene prete da ponište taj napredak.
Širom planete, životinje – i bolesti koje nose – se pomeraju da bi se prilagodile globusu na fritzu. I nisu sami: krpelji, komarci, bakterije, alge, čak i gljive su u pokretu, pomeraju ili proširuju svoje istorijske opsege kako bi se prilagodili klimatskim uslovima koji se razvijaju brzinom bez presedana.
Ove promene se ne dešavaju u vakuumu. Krčenje šuma, rudarstvo, poljoprivreda i urbano širenje ugrizaju preostale divlje oblasti na svetu, doprinoseći gubitku biodiverziteta koji se dešava brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji. Populacije vrsta na koje se ljudi oslanjaju za preživljavanje se smanjuju i guraju u sve manje delove staništa, stvarajući nova žarišta zoonoza. U međuvremenu, broj ljudi koji doživljavaju ekstremne posledice zagrevanja planete nastavlja da raste. Klimatske promene raseljavaju oko 20 miliona ljudi svake godine — ljudi kojima je potreban smeštaj, medicinska njega, hrana i druge osnovne stvari koje opterećuju ionako krhke sisteme koji su sve više pod stresom.
Svi ovi faktori stvaraju uslove zrele za ljudsku bolest. Stare i nove bolesti postaju sve rasprostranjenije i čak se pojavljuju na mestima koja nikada ranije nisu pronađena. Istraživači su počeli da sastavljaju skup dokaza koji osvetljavaju ogromnu pretnju klimatskim promenama koje trenutno predstavljaju ljudskom zdravlju – i opseg opasnosti koje dolaze.
„Ovo nije samo nešto u budućnosti“, rekao je Neil Vora, lekar iz neprofitne organizacije Conservation International. „Klimatske promene su ovde. Ljudi pate i umiru upravo sada.“
Istraživanja pokazuju da klimatske promene utiču na širenje bolesti na nekoliko glavnih načina.
Da bi izbegle porast temperature u svojim prirodnim oblastima, životinje počinju da se sele na više, hladnije nadmorske visine, donoseći bolesti sa sobom. To predstavlja pretnju za ljude koji žive u tim oblastima, a takođe dovodi do opasnog mešanja novopridošlih životinja i postojećih vrsta. Ptičiji grip, na primer, širi se sa većom lakoćom među divljim životinjama, jer porast mora i drugi faktori potiskuju vrste ptica koje se gnezde u unutrašnjost, gde je veća verovatnoća da će naleteti na druge vrste. Bolesti koje skaču između vrsta imaju tendenciju da lakše pređu na ljude.
Toplije zime i blaže jeseni i proleća omogućavaju nosiocima patogena – na primer krpelja, komaraca i buva – da ostanu aktivni duže u godini. Prošireni aktivni periodi znače užurbanije sezone parenja i manje žrtava tokom hladnih zimskih meseci. Na severoistoku Sjedinjenih Država došlo je do masovne proliferacije crnonogih krpelja koje nose lajmsku bolest tokom protekle decenije, pri čemu su toplije zime igrale odlučujuću ulogu u tom trendu.
Nepravilni vremenski obrasci, kao što su periodi ekstremnih suša i poplava, stvaraju uslove za širenje bolesti. Kolera, bakterija koja se prenosi vodom, napreduje tokom sezone monsuna u južnoazijskim zemljama kada poplave zagađuju vodu za piće, posebno na mestima gde nedostaje kvalitetna sanitarna infrastruktura. Dolinska groznica, gljivični patogen koji raste u tlu u zapadnim SAD, cveta tokom perioda kiše. Ozbiljna suša koja obično prati kišu u tom delu sveta smežura spore gljivica, što im omogućava da se lakše rasprše u vazduh i na najmanju smetnju — recimo u planinarskoj čizmu ili grabulji u bašti — i pronađu put u ljudski respiratorni sistem.
Ovi klimatski uticaji uzimaju ozbiljan danak po ljudsko zdravlje. Slučajevi bolesti povezanih sa komarcima, krpeljima i buvama utrostručili su se u SAD između 2004. i 2016. godine, prema Centrima za prevenciju i kontrolu bolesti. Pretnja se proteže dalje od opštepriznatih bolesti koje se prenose vektorima. Istraživanja pokazuju da se više od polovine svih patogena za koje se zna da izazivaju bolesti kod ljudi mogu pogoršati klimatske promene. Problem se povećava kako vreme odmiče. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će između 2030. i 2050. godine, samo nekoliko pretnji povezanih sa klimom, kao što su malarija i nesigurnost vode, odneti još četvrt miliona života svake godine.
„Mislim da smo drastično potcenili ne samo koliko klimatske promene već menjaju rizike od bolesti, već i koliko se vrsta rizika menja“, rekao je Kolin Karlson, biolog globalnih promena sa Univerziteta Džordžtaun.
On je primetio da iako je povezivanje tačaka između bolesti koje prenose krpelji i klimatskih promena, na primer, relativno jednostavan naučni poduhvat, naučna zajednica i šira javnost treba da budu svesni da se uticaji globalnog zagrevanja na bolesti takođe mogu manifestovati u mnogim druge, manje očigledne načine. Pandemija COVID-19 je primer koliko brzo bolest može da se kreće kroz globalnu populaciju i koliko duboko može da bude komplikovan odgovor javnog zdravlja na takve pretnje.
„Mislim da postoji mnogo više razloga za brigu u smislu pretnji od epidemije i pandemije“, rekao je on.
Svet ima alate koji su mu potrebni — mreže za nadzor divljih životinja, vakcine, sisteme za rano upozoravanje — da ublaži uticaje bolesti izazvanih klimom. Neki od ovih alata su već primenjeni na lokalnom nivou sa velikim efektom. Ono što ostaje da se vidi je koliko brzo vlade, nevladine organizacije, zdravstveni radnici, lekari i javnost mogu da rade preko granica kako bi razvili i primenili globalni plan akcije.
