Doručak posle 9 sati je povezan sa 59% većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 u poređenju sa rizikom kod ljudi koji doručkuju pre 8 sati. Ovo je glavni zaključak studije u kojoj je ISGlobal, institucija koju podržava Fondacija „la Caika“. , uzeo par. Studija je pratila više od 100.000 učesnika u francuskoj kohorti. Rezultati pokazuju da rizik od dijabetesa možemo smanjiti ne samo promenom onoga što jedemo, već i kada to jedemo.
Rad je objavljen u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju.
Dijabetes tipa 2 je povezan sa faktorima rizika koji se mogu promeniti, kao što su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i pušenje. Ali još jedan faktor može biti važan: vreme u koje jedemo. „Znamo da vreme obroka igra ključnu ulogu u regulisanju cirkadijalnih ritmova i kontrole glukoze i lipida, ali nekoliko studija je istraživalo vezu između vremena obroka ili posta i dijabetesa tipa 2“, kaže Ana Palomar-Kros, istraživač ISGlobal i prvi autor knjige. studija.
U ovoj studiji, tim iz ISGlobala pridružio se timu INSERM-a u Francuskoj kako bi istražio povezanost između učestalosti obroka i vremena i učestalosti dijabetesa tipa 2 među 103.312 odraslih (79% žena) iz francuske NutriNet-Sante kohorte.
Učesnici su popunjavali onlajn evidenciju o ishrani o tome šta su jeli i pili tokom 24-časovnog perioda u 3 neuzastopna dana, kao i vreme njihovog obroka. Istraživački tim je usredsredio podatke o ishrani za prve dve godine praćenja i procenio zdravlje učesnika tokom narednih godina (u proseku sedam godina).
Tokom studije bilo je 963 nova slučaja dijabetesa tipa 2. Rizik od razvoja bolesti bio je značajno veći u grupi ljudi koji su redovno doručkovali posle 9 sati ujutru, u poređenju sa onima koji su doručkovali pre 8 sati.
„Biološki, ovo ima smisla, jer je poznato da preskakanje doručka utiče na kontrolu glukoze i lipida, kao i na nivo insulina“, objašnjava Palomar-Cros. „Ovo je u skladu sa dve meta-analize koje zaključuju da preskakanje doručka povećava rizik od dijabetesa tipa 2“, dodaje Palomar-Cros.
Istraživački tim je takođe otkrio da se činilo da kasna večera (posle 22 sata) povećava rizik, dok je češće jedenje (oko pet puta dnevno) povezano sa manjom incidencom bolesti. Nasuprot tome, produženi post je koristan samo ako se radi ranim doručkom (pre 8 sati ujutro) i ranom večerom.
„Naši rezultati sugerišu da prvi obrok pre 8 ujutru i poslednji obrok pre 19 časova mogu pomoći u smanjenju incidencije dijabetesa tipa 2“, zaključuje Manolis Kogevinas, istraživač ISGlobal-a i koautor studije. U stvari, isti tim ISGlobal-a je već pružio dokaze o povezanosti između rane večere i nižeg rizika od raka dojke ili prostate.
Uzeti zajedno, ovi rezultati konsoliduju upotrebu hrononutricije (tj. povezanost između ishrane, cirkadijalnih ritmova i zdravlja) za prevenciju dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih bolesti.
