Studija na miševima baca svetlo na to kako deluju antipsihotici

Studija na miševima baca svetlo na to kako deluju antipsihotici

Antipsihotici se koriste za lečenje i upravljanje simptomima mnogih psihijatrijskih poremećaja, ali njihovi mehanizmi delovanja ostaju misterija. Istraživači FMI-a su otkrili da antipsihotici smanjuju komunikaciju dugog dometa unutar specifičnog sloja moždane kore – nalaz koji može objasniti kako ovi lekovi funkcionišu.

Antipsihotici su klasični tretman za šizofreniju, ali kod nekih pacijenata mogu imati mali ili nikakav efekat. Poznato je da ovi lekovi prigušuju prenos određenih neurotransmitera u mozgu i smanjuju zablude, halucinacije i druge simptome psihoze. Međutim, kako tačno funkcionišu, ostaje nejasno.

Matijas Hajndorf i Georg Keler merili su neuronsku aktivnost miševa dok su se životinje kretale na traci za trčanje. Kada je miševima dat uobičajeni antipsihotik nazvan klozapin, komunikacija između neurona koji se nalaze u sloju 5 – dubokom sloju moždane kore – bila je značajno smanjena, otkrili su istraživači. Studija je dostupna kao recenzirani preprint u časopisu eLife.

Neuroni sloja 5 u područjima mozga uključenim u govor obično se aktiviraju zvucima govora, a halucinacije i zablude mogu biti rezultat lažne aktivacije neurona za obradu govora negovornim zvukovima, objašnjava Keler. „Ako se neuroni sloja 5 aktiviraju iz nekog drugog dela mozga, možda ćete čuti glasove kojih nema“, kaže on.

Klozapin i drugi antipsihotici deluju tako što smanjuju komunikaciju dugog dometa između specifičnih oblasti korteksa, otkrili su istraživači. „Kortikalne oblasti su gusto povezane jedna sa drugom, a antipsihotici smanjuju sve te veze selektivno u sloju 5“, kaže Keler. Sa antipsihotičnim lekovima, dodaje on, „na ovi neuroni postaju manje pod uticajem drugih neurona — postaju manje lakoverni“.

Nalazi ne samo da bacaju svetlo na potencijalni mehanizam delovanja antipsihotika, već bi mogli ponuditi i nagoveštaje o tome šta se dešava u mozgu ljudi sa šizofrenijom, kaže Keler. „Spekulišemo da postoji povećanje uticaja između kortikalnih oblasti kod pacijenata sa šizofrenijom, a antipsihotici bi mogli smanjiti ovaj uticaj.“