Identifikovanjem gena kod pacijenata i testiranjem njihovih efekata na voćne mušice, istraživači iz Sanford Burnham Prebis-a su pronašli nove gene koji doprinose sindromu hipoplastičnog levog srca (HLHS), retkoj, po život opasnoj bolesti srca koja se javlja kod novorođenčadi. Nalazi, objavljeni u časopisu eLife, dovode naučnike korak bliže otkrivanju biologije ove složene bolesti.
„Svaki slučaj HLHS-a je jedinstven jer postoji mnogo različitih stvari koje mogu poći naopako tokom ranog razvoja srca“, kaže stariji autor Rolf Bodmer, dr., direktor Centra za genetske poremećaje i istraživanje starenja u Sanford Burnhamu Prebis. „Ako budemo u mogućnosti da otkrijemo šta pokreće ovu bolest biološki, možda će biti moguće jednog dana sprečiti bolest ili smanjiti komplikacije za ljude koji žive sa njom.“
Kod beba sa HLHS, leva strana srca (leva komora) je nerazvijena i ne može da pumpa oksigenisanu krv u ostatak tela. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da se svake godine oko 1.025 beba u Sjedinjenim Državama rodi sa HLHS, i to čini oko 2-4% svih urođenih srčanih mana. Iako retko, HLHS je izuzetno opasan – skoro uvek je fatalan bez višestrukih operacija na otvorenom srcu.
Smatra se da je genetika glavni pokretač HLHS-a, ali specifični geni koji su uključeni ostali su misterija. Da bi potražili gene koji doprinose HLHS, istraživači su sekvencirali genome 183 osobe sa HLHS i njihovih roditelja, uključujući porodicu u kojoj su roditelji bili genetski povezani jedni sa drugima. Fokusiranje na ovu porodicu pomoglo je istraživačima da suze pretragu na nekoliko ključnih gena.
„Nasleđujemo dve različite varijante svakog gena, po jednu od svakog roditelja“, kaže dr Georg Vogler, docent za istraživanje na Sanford Burnham Prebisu i ko-stariji autor studije. „Ako oba roditelja prenesu varijantu gena koja može da izazove probleme, onda je efekat te varijante gena naglašen kod deteta. Zbog ovog efekta, ova porodica nam je dala jedinstvenu priliku da tražimo nove gene koji pokreću HLHS koji možda neće biti kao što je očigledno u drugim porodicama.“
Da bi testirali da li geni koje su identifikovali mogu doprineti HLHS-u, istraživači su izveli genetske eksperimente na srcima voćnih mušica koje su izgrađene sa genima sličnim onima koji se nalaze u ljudskim srcima. Otkrili su da blokiranje aktivnosti ovih gena kod muva ometa sposobnost njihovog srca da se kontrahuje, što dovodi do značajnih srčanih mana.
„Dok će biti potrebno više istraživanja da bi se tačno istražilo kako ovi geni dovode do srčanih mana, jedna hipoteza je da, pošto određene varijante gena otežavaju kontrakciju srca, krv ne može da teče tako lako u levu stranu srca, čime se ugrožava njegovo pravilno formiranje“, kaže Bodmer. „Ovo bi moglo dovesti do vrsta abnormalnosti koje se vide u HLHS-u.“
Dok su istraživači identifikovali gene koji mogu doprineti HLHS-u, oni upozoravaju da je malo verovatno da ćemo u svim slučajevima pronaći jedan gen koji je umešan u bolest.
„HLHS je vođen mnogim genetskim faktorima i faktorima životne sredine, ali što više možemo da rasvetlimo ove faktore, veće su šanse da pronađemo nove načine za prevenciju i lečenje bolesti“, kaže Bodmer. „Na primer, moguće je da povećanje aktivnosti jednog od ovih gena može biti dovoljno da ojača srce i smanji rizik od srčanih komplikacija kod preživelih.“
