Evropski zvaničnik je u utorak rekao da ne očekuje nikakve poteškoće u ubeđivanju zemalja EU da zadrže sankcije protiv balističkih raketa Iranu koje bi trebalo da ističu u oktobru.
Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, takođe je rekao da vidi prozor prilike do kraja 2023. da pokuša da pregovara o deeskalacionom nuklearnom sporazumu sa Iranom.
„Možda imamo malu priliku da pokušamo da nastavimo razgovore sa njima o (a) povratku na JCPOA ili barem na sporazum o deeskalaciji… pre kraja godine“, rekao je zvaničnik novinarima u Vašingtonu.
JCPOA, ili Zajednički sveobuhvatni plan akcije, je nevažeći nuklearni sporazum iz 2015. između Irana i velikih sila prema kojem je Teheran pristao da obuzda svoj nuklearni program u zamenu za oslobađanje od sankcija SAD, EU i UN.
Izvori su u junu rekli Rojtersu da su evropske diplomate obavestile Iran da planiraju da zadrže sankcije EU za balističke rakete koje bi trebalo da isteknu u oktobru u skladu sa nuklearnim sporazumom, korak za koji su rekli da bi mogao da izazove iransku odmazdu.
Izvori su naveli tri razloga za zadržavanje sankcija: ruska upotreba iranskih dronova protiv Ukrajine; mogućnost Irana da prenese balističke rakete Rusiji; i lišavanje Irana prednosti nuklearnog sporazuma s obzirom da je Teheran prekršio sporazum, iako tek nakon što su to prve učinile Sjedinjene Države.
Održavanje sankcija EU odražavalo bi napore Zapada da spreči Iran da razvije nuklearno oružje i sredstva za njegovo isporuku uprkos krahu sporazuma iz 2015. godine, koji su tada SAD. Predsednik Donald Tramp napustio je 2018.
Upitan da li su Britanija, Francuska i Nemačka, koje su bile strane u sporazumu iz 2015, ubedile ostatak EU da zadrži sankcije protiv balističkih projektila, evropski zvaničnik je odgovorio: „Skoro je dogovoreno. Ne očekujem poteškoće“.
Pakt iz 2015. godine, koji je Iran sklopio sa tri evropske države, Kinom, Rusijom i Sjedinjenim Državama, ograničio je nuklearni program Teherana kako bi mu otežao dobijanje fisivnog materijala za bombu u zamenu za oslobađanje od ekonomskih sankcija.
Kao rezultat Trampovog povlačenja iz sporazuma i neuspeha američkog predsednika Džoa Bajdena da ga oživi, Iran bi mogao da napravi fisijski materijal za jednu bombu za oko 12 dana, prema američkim procenama, manje u odnosu na godinu dana kada je sporazum bio na snazi.
Pošto je taj sporazum praktično mrtav, odnosi Irana sa Zapadom su se pogoršali tokom prošle godine, što je navelo Vašington i njegove saveznike da traže načine za deeskalaciju tenzija i, ako se to dogodi, način da ožive neku vrstu nuklearnih ograničenja.
