Kanadski požari izgoreli su ove godine više od 10 miliona hektara, što je rekordna cifra koja je nadmašila najpesimističnija predviđanja naučnika, pokazali su vladini podaci u subotu.
Najveći rekord u istoriji dogodio se 1989. godine, kada je 7,3 miliona hektara spaljeno tokom cele godine, prema nacionalnim podacima Kanadskog međuagencijskog centra za šumske požare (CIFFC).
Područje spaljeno ove godine, za samo šest i po meseci, otprilike je ekvivalentno veličini Portugala ili Islanda.
Ukupno se od januara dogodilo 4.088 požara, uključujući mnoge požare koji su spalili stotine hiljada hektara.
Više od 150.000 ljudi je raseljeno, a 19-godišnji vatrogasac poginuo je u četvrtak.
„Imamo posla sa ogromnim područjima“, rekao je za AFP pukovnik Filip Sansa, koji predvodi odred francuskih vatrogasaca raspoređenih u teško pogođenom severnom Kvebeku.
„Požar kojim upravljamo je dugačak 65 kilometara, što predstavlja ogromne organizacione izazove.
Sansa je rekao da će njegov tim u Francuskoj moći da rasporedi mnogo više vatrogasaca i helikoptera na 100 puta manji požar.
Većina požara se dogodila daleko od naseljenih mesta, ali i dalje imaju ozbiljne posledice po životnu sredinu.
„Ove godine imamo brojke koje su gore od naših najpesimističnijih scenarija“, rekao je za AFP Jan Bulanžer, istraživač kanadskog ministarstva prirodnih resursa.
Ono što je potpuno sumanuto je to što od početka maja nema predaha“, rekao je on.
Od subote je u zemlji bilo 906 aktivnih požara, uključujući 570 za koje se smatralo da su van kontrole — bez pošteđene nijedna pokrajina.
Teška situacija se promenila širom zemlje poslednjih meseci: u maju, na početku sezone požara, Alberta na zapadu bila je u centru pažnje, sa požarima bez presedana.
Nekoliko nedelja kasnije, Nova Škotska, atlantska provincija sa blagom klimom, preuzela je štafetu, a za njom je usledio Kvebek, gde su ogromni požari stvorili oblake dima koji su čak prekrili delove Sjedinjenih Država.
Od početka jula, situacija se dramatično promenila u Britanskoj Kolumbiji, sa više od 250 požara koji su izbili u samo tri dana prošle nedelje, uglavnom izazvani gromovima.
Veći deo Kanade pati od teške suše, sa mesecima ispodprosečnih padavina i toplim temperaturama.
Zemlja se zbog svoje geografije zagreva brže od ostatka planete i suočila se sa ekstremnim vremenskim pojavama čiji su intenzitet i učestalost povećani usled klimatskih promena, kažu naučnici.
Ogroman zeleni prsten šuma u severnim regionima planete — uključujući Kanadu — je od vitalnog značaja za zdravlje Zemlje.
A s obzirom na gustinu šikara, šumski požari na severu mogu da oslobode mnogo više ugljenika po spaljenom području nego neki drugi ekosistemi – čime dodatno doprinose zagrevanju planete, u začaranom krugu.
