Upotreba računara, ukrštene reči i igre poput šaha su snažnije povezane sa starijim ljudima koji izbegavaju demenciju nego pletenjem, slikanjem ili druženjem, pokazalo je istraživanje Univerziteta Monaš.
Objavljeni u JAMA Netvork Open, nalazi — neki od najsnažnijih na ovu temu do sada — mogu pomoći starijim osobama i profesionalcima za negu starijih osoba da planiraju ciljanije pristupe smanjenju rizika od demencije.
Istraživači su izvukli podatke od 10.318 Australijanaca starosti 70 i više godina koji su učestvovali u projektu ASPREE i podstudiji ALSOP (ASPREE Longitudinal Studi of Older Persons).
Otkrili su da su učesnici koji su se rutinski bavili pismenošću odraslih i zadacima mentalne oštrine, kao što su časovi obrazovanja, vođenje dnevnika i ukrštene reči, imali 9-11 procenata manje šanse da razviju demenciju nego njihovi vršnjaci.
Kreativni hobiji poput zanata, pletenja i slikanja, i pasivnije aktivnosti poput čitanja smanjili su rizik za 7 procenata. Nasuprot tome, veličina nečije društvene mreže i učestalost eksternih izlazaka u bioskop ili restoran nisu bili povezani sa smanjenjem rizika od demencije.
Rezultati su ostali statistički značajni čak i kada su prilagođeni ranijem nivou obrazovanja i socio-ekonomskom statusu. Nisu pronađene značajne varijacije između muškaraca i žena.
U 2022. godini, 55 miliona ljudi širom sveta je živelo sa demencijom, sa 10 miliona novih slučajeva svake godine.
Viši autor vanredni profesor Joanne Rian, sa Fakulteta za javno zdravlje i preventivnu medicinu, rekla je da je identifikovanje strategija za sprečavanje ili odlaganje demencije ogroman globalni prioritet.
„Imali smo jedinstvenu priliku da zatvorimo jaz u znanju istražujući širok spektar aktivnosti za obogaćivanje životnog stila koje starije odrasle osobe često preduzimaju i procenimo koje od njih su najjače povezane sa izbegavanjem demencije“, rekao je vanredni profesor Rajan.
„Mislim da nam naši rezultati govore da aktivna manipulacija prethodno pohranjenim znanjem može igrati veću ulogu u smanjenju rizika od demencije nego pasivnije rekreativne aktivnosti. Održavanje uma aktivnim i izazovnim može biti posebno važno.
Procenjene aktivnosti u slobodno vreme su obuhvatale:
Vanredni profesor Rajan je rekao da rezultati ne isključuju da oni koji su prirodno privučeni vrstama slobodnih aktivnosti povezanih sa kognitivnim zdravljem takođe imaju specifične osobine ličnosti koje su inače bile korisne, ili da su generalno mogli da imaju bolje zdravstveno ponašanje.
„Iako bavljenje pismenošću i aktivnostima mentalne oštrine možda nije čarobna pilula za izbegavanje demencije, ako je to bio vaš cilj i morali ste da izaberete, naše istraživanje svakako sugeriše da su to aktivnosti koje će najverovatnije podržati dugotrajno dobro kognitivno zdravlje“, rekla je ona. .
Vanredni profesor Rajan je rekao da društvena povezanost takođe može biti veoma važna za kognitivno zdravlje i mentalno blagostanje, iako u studiji nije pokazala jasnu vezu sa rizikom od demencije.
„Učesnici su bili kognitivno zdravi i verovatno su već vodili društveno aktivan život, tako da kognitivne prednosti jakih društvenih mreža mogu biti manje očigledne u ovoj grupi u poređenju sa opštom javnošću“, rekla je ona.
