Hiljade učesnika Budimpeštanskog marša ponosa prohujalo je u subotu ulicama mađarske prestonice, a demonstranti su izražavali zabrinutost zbog sve većeg pritiska desničarske vlade na LGBTK+ zajednicu.
28. godišnji događaj dolazi kada su zakoni zemlje, koji zabranjuju prikazivanje homoseksualnosti ili tranzicije polova, na maloletnike mlađe od 18 godina počeli da se primenjuju sa sve većom regularnošću, što je dovelo do novčanih i drugih kazni za one koji šire LGBTK+ sadržaj.
Pre marša, koji je počeo u gradskom parku u Budimpešti, organizator Prajda Jojo Majerčik rekao je da, iako zakoni, usvojeni 2021. godine, nisu imali trenutne praktične efekte, sada se sve više koriste za suzbijanje LGBTK+ vidljivosti.
„Sada možete da vidite kako se zakon o propagandi usvojen pre dve godine primenjuje u praksi i kako je javni diskurs postao besniji“, rekao je Majerčik, misleći na zakon iz 2021. „Sada je očigledno kako pokušavaju da ograniče prava LGBTK osoba u svetu medija, u svetu filmova, filmova i knjiga.
Majercsik je ukazao na brojne nedavne slučajeve medijskog sadržaja koji su prikazivali ograničenje LGBTK+ osoba. Ove nedelje, nacionalni prodavac knjiga kažnjen je sa oko 36.000 dolara zato što je popularan LGBTK+ grafički roman stavio u odeljak za omladinsku književnost i zato što ga nije stavio u zatvorenu ambalažu u skladu sa zakonom.
Pored toga, mađarski medijski autoritet proglasio je 30-sekundni animirani video o kampanji u produkciji Budapest Pride – u kojem se dva ženska lika susreću i dodiruju čela – neprikladnim za publiku mlađu od 18 godina, pa se stoga može emitovati samo između 22 sata. i 5 časova ujutru
Takva politika, koju je donela vladajuća partija premijera Viktora Orbana, navela je grupe za ljudska prava da upozore da se prava seksualnih manjina ubrzano povlače u centralnoevropsku zemlju.
Orbanova vlada sebe predstavlja kao zagovornika tradicionalnih porodičnih vrednosti i branioca hrišćanske civilizacije od onoga što naziva „rodnim ludilom“. Više puta je ponavljala da su njeni zakoni osmišljeni da zaštite decu od „seksualne propagande“.
Ali neki Mađari vide politiku kao namerne pokušaje da se stigmatizuje LGBTK+ zajednica radi političke dobiti.
Dejvid Vig, direktor Amnesti internešenela u Mađarskoj, rekao je da za razliku od nekih zemalja u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi gde događaji Prajda proslavljaju LGBTK+ istoriju i kulturu, Budimpeštanski Prajd predstavlja način protesta protiv sve većeg gušenja prava lezbejki, homoseksualaca, biseksualne i transrodne osobe.
„Za razliku od marševa ponosa u srećnijim zemljama sveta, ovo je zaista demonstracija ljudskih prava“, rekao je Vig za Asošijeted pres. „Ovo je za društveno prihvatanje i za jednaka prava, jer u Mađarskoj ona nisu obezbeđena. Mi smo građani drugog reda u mnogim sferama javnog života.”
Vig je ispričao o sukobu koji je usledio ove nedelje nakon što je Amnesti internešenel Mađarska obojila gradsku klupu u duginim bojama kako bi proslavila mesec ponosa. Klupa je nekoliko puta tokom nedelje narušila belu grupu fudbalskih navijača, a parole protiv LGBTK+ ispisane su sprejom u blizini.
„To je zaista jasna politička poruka zaustavljanja LGBTKI zajednice u zemlji da uđe u javne prostore, kako bismo pokazali ko smo“, rekao je Vig.
U subotu je distribuirani napad uskraćivanja usluge, ili DDoS, pogodio zvaničnu veb stranicu Budapest Pridea nešto pre podneva. Bio je nedostupan tokom celog dana. Nekoliko manjih grupa kontraprotestnika poređalo se ulicama na maršu ponosa, mašući transparentima sa anti-LGBTK+ sloganima.
Ali uprkos takvom protivljenju, Kristof Štajner, voditelj Budimpeštanskog Prajda, rekao je da postoje znaci da su mlađe generacije Mađara sve tolerantnije prema LGBTK+ zajednici.
„Postoje novi zakoni koji LGBTK osobi čine skoro nemogućim da živi normalno. Veoma smo marginalizovani“, rekao je on. „Ali u isto vreme, postoji veoma pozitivna promena. Vidim da je nova generacija potpuno drugačija.”
Nimrod Dagan, učesnik Marša ponosa, rekao je da misli da su LGBTK+ prava u Mađarskoj i u njegovoj domovini Izraelu „oduzeta“ i da oseća odgovornost da se založi za svoju zajednicu učešćem u maršu.
„Mislim da to nije proslava. Ovde je svima jasno da, za razliku od drugih zemalja… sveta, ovo ima veće značenje“, rekao je Dagan. „Rekao bih da je to srećan protest.
